„Велика Албанија” – час анатомије

Све чешће се у медијима помиње појам „Велика Албанија”, и то као простор који идејно обухвата државу Албанију, источне делове Црне Горе, јужну Србију (Косово и Метохију, Бујановац и Прешево, део Рашког округа и Топлице), западну Македонију (укључујући и Скопље) и Јужни Епир у Грчкој. „Велику Албанију” анализираћемо кроз два сегмента. Први је „анатомија”, која је дефинисана са три структурна елемента: становништвом, територијом и иконографијом. Данас је на простору централног Балкана успостављен компактни просторно–демографски ареал албанског становништва, где на површини од приближно 47.000 km² живи 5,2 милиона становника. Овај простор се не поклапа у потпуности са територијом којa је дефинисана идејом о „Великој Албанији”. У матичној држави Албанији живи 2,8 милиона Албанаца, у Србији 1,8 милиона, у Македонији 500.000, у Црној Гори 30.000 и у Грчкој 40.000 (процена). Према етнодемографским карактеристикама Албанци се на наведеном простору разликују од свог окружења. Једна од најизраженијих карактеристика је диспропорција биолошке репродукције између Албанaцa, са једне стране, и Срба, Македонаца, Црногораца и Грка, са друге.

Географски институт „Јован Цвијић” САНУ

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ