И судије су слушале Митића

Довољно је било рећи: Рајко Митић.

То је значило да се говори о изванредном фудбалеру Црвене звезде и репрезентације, љубимцу навијача, фер-плеј играчу без премца... Рајко је био идол широм Југославије. Његово име се изговарало у разним крајевима света: Фиренци, Паризу, Рио де Жанеиру, Тампереу и Хелсинкију...

Био је џентлмен у копачкама. Капитен над капитенима у Црвеној звезди и националном тиму Југославије. Затим савезни капитен, стручњак под чијим се руководством Џајић, Петковић, Пантелић, Пауновић, Мусемић и остали 1968, у Купу европских нација, како се тада звало првенство Старог континента, освојили друго место.

У полуфиналу је на колена бачен светски шампион из 1966. Енглеска (1:0). Био је то први пораз екипе Ралфа Ремзија. У борби за шампионско звање с домаћином Италијом прво нерешен резултат (1:1), а у поновљеном мечу „азури” су славили са 2:0. Мирослав Павловић који је са Драганом Холцером и Благојем Пауновићем чинио изванредну халф-линију државног тима, после прве утакмице без устезања је изјавио:

„Најбољи играч Италије био је главни судија Динст. Швајцарац нас је спречио да постанемо прваци Европе”.

Брујао је цео свет. Видео је неправду, безочно Динстово суђење.

Један човек, као и много пута раније у својој каријери, није коментарисао суђење. Савезни капитен Рајко Митић је само казао:

„Европа је све видела. Били смо бољи од Италијана...”

Митићев помоћник тада је био Бранко Станковић, његов некадашњи клупски друг из Црвене звезде и пријатељ. Садашњим љубитељима фудбала није познато да је на једној куп-утакмици Рајко Митић „искључио” свог саиграча Бранка Станковића, десног бека за кога је говорио „да је најбољи у историји Црвене звезде”.

Зашто је Митић то учинио?

Према извештајима с утакмице Црвена звезда – Одред (данашња љубљанска Олимпија) центарфор гостију је у једном дуелу копачком ударио у стомак бека Црвене звезде. „Амбасадор”, како су Станковића прозвали због фигуре, стила ходања и облачења, мислио је да га је нападач Љубљанчана намерно ударио и хтео је приликом првог директног дуела да му узврати ударац. То је осетио и Митић:

„Стане, смири се. Играј како треба”.

Ништа није вредело. И да не би дошло до неспортског испада Станковића, Митић је као капитен пришао главном судији и замолио га:

„Друже судија, молим вас да из игре удаљите, на моју интервенцију, Станковића.

Главни арбитар се нашао у чуду. Послушао је капитена Митића и Станковић је морао у свлачионицу.

Нешто слично се у нашем фудбалу не памти. Станковић се није наљутио. Рале и Стане су остали вечити другови, пријатељи, сарадници. Заједно су и исковали сребрну медаљу у Италији 1968. године...

----------------------------------------------------------------

Звездином стадиону име: „Рајко Митић”

Рајко Митић је један од оснивача Црвене звезде, легендарни капитен, прва Звездина звезда и уз Драгана Џајића сигурно највеће фудбалско име нашег најпопуларнијег и најуспешнијег клуба.

Пронео је славу Црвене звезде, репрезентације Југославије, био успешан селектор, неки кажу – Звездина фудбалска икона. Због тога би стадиону Црвене звезде требало дати име – „Рајко Митић”.

Тако су учинили многи у свету и Европи, а ево неких примера са нашег континента.

Јозеф Божик (1929–1978), једно од најславнијих имена мађарског фудбала и будимпештанског Хонведа. По њему се сада стадион овог популарног клуба.

Ђузепе Меаца (1910–1979), центарфор Интера и капитен репрезентације Италије која је 1934. и 1938. била светски првак. И њему у част промењено је име стадиона на Сан Сиру на коме игра Интер и он се зове – „Ђузепе Меаца”.

Ернст Хапел (1925–1992), фудбалски репрезентативац Аустрије и играч бечког Рапида је и као тренер имао бриљантне резултате. Довео је Холандија 1978. до другог места на Светском првенству, са Фејенордом је два пута био првак Европе (1970. и 1983), па је Стадион „Пратер” у бечу преименован је у „Ернст Хапел”.

Ференц Пушкаш (1927–2006), топовска левица, играч Хонведа и репрезентације Мађарске која је средином шездесетих година владала Европом, носио је и дрес мадридског Реала и шпанске репрезентације. Њему у част Народни стадион у Будимпешти („Неп” ) добио је име „Ференц Пушкаш”, а популарни „Панчо” присуствовао је тој свечаности.

(Сутра: Рајко је уникат)