Зејтинлик подно чешке Рудне горе

И маузолеј у Јиндриховицама, који постоји од 1932. године, дуго је било скрајнут и готово потпуно непознат овдашњој јавности, све до 2014. када је о овом спомен-обележју почело да се пише у поводу стогодишњице почетка Првог светског рата. Председник Србије Томислав Николић је 30. новембра прошле године посетио спомен-костурницу и положио венац. Како је тим поводом саопштено из његовог кабинета, „председник Николић је први шеф државе који је посетио овај маузолеј после краља Александра Карађорђевића”, што је податак који најбоље илуструје вишедеценијски однос матичне државе према овом месту.

У спомен-костурници почивају земни остаци више од 7.100 српских официра, војника, и цивила, које је аустроугарска војска заробила током 1914. и 1915. На том подручју, површине 20 хектара, постојала су три велика радна логора, кроз која је прошло више од 40.000 заробљеника. Највише је било Срба, а њихову заточеничку судбину делили су Руси и Италијани. Главни логор установљен је прве године рата, и ту су затварани Чеси, Словаци, Мађари и припадници других народа, који су дезертирали из аустроугарске војске. Затим је доведено 300 заробљених руских војника, а потом су масовно депортовани Срби.

„Заробљеници су радили до изнемоглости у оближњем каменолому, градили су хемијску фабрику у Соколову, до кога су сваког дана, пешице, ишли по двадесетак километара, тамо и назад”, каже Дејан Ранђеловић.  

Мештани кажу да су у овом делу Чешке за време Првог светског рата биле незапамћене, „сибирске” зиме. Због промрзлина, многим логорашима су морале да буду ампутиране руке или ноге.

Заробљенике су косиле и болести, најчешће пегави тифус и туберкулоза. Дешавало се да у дану умре по 40 логораша. Сахрањивани су на источној страни логорског комплекса, на два хришћанска гробља, једном поред другог: православном за Србе и Русе и католичком за Италијане.

„Њихови саборци односили су их на гробље, у данашњој јиндриховачкој шуми, у отвореним дрвеним сандуцима и њихова тела полагали у већ ископане јаме”, описује Ранђеловић.

Прота Миливоје Црвчанин, свештеночувар Српске парохије прашке, 1925. покреће иницијативу да се ексхумирају земни остаци Срба преминулих у логорима широм Чешке и Моравске и пренесу у заједничку спомен-костурницу.

Избор је пао на Јиндриховице. Тамо је већ постојао објекат који су изградили логораши – био је то резервоар за воду за потребе села, али никада није био употребљен у ту сврху.

Годину дана касније, Карлове Вари које се налазе на двадесетак километара од логора посетила је краљица Марија Карађорђевић. Она је лично надгледала ексхумацију на оближњем војном гробљу.

Маузолеј је званично отворен 8. јула 1932. године. Освештан је водом из седам српских река, а посута је и земља донета из отаџбине. Чехословачка влада, на чијем челу је тада био Томаш Масарик, земљиште на коме се налази маузолеј поклонила је Краљевини Југославији.

Краљ Александар је лично наредио да се овде засаде кипариси, донесени из Хиландара, а ова врста медитеранског дрвета посађена је на свим српским војничким гробљима по свету.

На овом месту, у подножју масива Хрушке горе, у спомен-костурници и на неексхумираном гробљу које је открио Дејан Ранђеловић, према проценама, почива више од 8.600 Срба и 189 Руса, такође ратних заробљеника.