Четвртак, 18.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зејтинлик подно чешке Рудне горе

У спомен-костурници у Јиндриховицама почивају земни остаци 7.100 српских официра, војника и цивила које је аустроугарска војска заробила током 1914. и 1915.
Маузолеј у Јиндриховицама (Фото Танјуг)

Дуго се веровало да је Зејтинлик у Солуну убедљиво највеће српско војно гробље изван Србије.

То би вероватно остало тако да Дејан Ранђеловић, једина особа која се брине о маузолеју у Јиндриховицама, није 1994. године случајно открио гробље српских официра и војника из Првог светског рата у оближњој шуми у близини границе Чешке и Немачке, на око 25 километара од светски чувене бање Карлове Вари.

„Са пријатељима сам ишао да берем печурке на обронцима планине Крушне горе (Рудне планине) и дословно сам се саплео о надгробни обелиск једног војника из Пожаревца. Када сам мало дубље зашао у шуму пронашао сам хумке на којима су у камену уписана имена српских војника из Зајечара, Новог Пазара, Чачка, Параћина…”, каже Ранђеловић. О свом открићу обавестио је југословенску амбасаду у Прагу, која о гробљу надомак маузолеја није знала ништа. Хумке око 1.600 војника, колико их је ту сахрањено, према подацима из прашких архива, прогутали су шума и заборав…

И маузолеј у Јиндриховицама, који постоји од 1932. године, дуго је било скрајнут и готово потпуно непознат овдашњој јавности, све до 2014. када је о овом спомен-обележју почело да се пише у поводу стогодишњице почетка Првог светског рата. Председник Србије Томислав Николић је 30. новембра прошле године посетио спомен-костурницу и положио венац. Како је тим поводом саопштено из његовог кабинета, „председник Николић је први шеф државе који је посетио овај маузолеј после краља Александра Карађорђевића”, што је податак који најбоље илуструје вишедеценијски однос матичне државе према овом месту.

Мештани прикупили новац за кречење маузолеја
Српска костурница има проблеме са влагом, од када су 1994. непознати починиоци украли бакарни кров. Мештани Јиндриховица обратили су се за помоћ нашој амбасади, али су добили одговор да новца за обнову нема, уз образложење да је земља у рату. Чешки грађани су се самоорганизовали и прикупили око два милиона круна (око 100.000 немачких марака) од којих је окречен маузолеј, али проблем са влагом није отклоњен. Маузолеј је обновљен тек 2011. године, средствима Руске Федерације.

У спомен-костурници почивају земни остаци више од 7.100 српских официра, војника, и цивила, које је аустроугарска војска заробила током 1914. и 1915. На том подручју, површине 20 хектара, постојала су три велика радна логора, кроз која је прошло више од 40.000 заробљеника. Највише је било Срба, а њихову заточеничку судбину делили су Руси и Италијани. Главни логор установљен је прве године рата, и ту су затварани Чеси, Словаци, Мађари и припадници других народа, који су дезертирали из аустроугарске војске. Затим је доведено 300 заробљених руских војника, а потом су масовно депортовани Срби.

„Заробљеници су радили до изнемоглости у оближњем каменолому, градили су хемијску фабрику у Соколову, до кога су сваког дана, пешице, ишли по двадесетак километара, тамо и назад”, каже Дејан Ранђеловић.  

Мештани кажу да су у овом делу Чешке за време Првог светског рата биле незапамћене, „сибирске” зиме. Због промрзлина, многим логорашима су морале да буду ампутиране руке или ноге.

Заробљенике су косиле и болести, најчешће пегави тифус и туберкулоза. Дешавало се да у дану умре по 40 логораша. Сахрањивани су на источној страни логорског комплекса, на два хришћанска гробља, једном поред другог: православном за Србе и Русе и католичком за Италијане.

„Њихови саборци односили су их на гробље, у данашњој јиндриховачкој шуми, у отвореним дрвеним сандуцима и њихова тела полагали у већ ископане јаме”, описује Ранђеловић.

Прота Миливоје Црвчанин, свештеночувар Српске парохије прашке, 1925. покреће иницијативу да се ексхумирају земни остаци Срба преминулих у логорима широм Чешке и Моравске и пренесу у заједничку спомен-костурницу.

Избор је пао на Јиндриховице. Тамо је већ постојао објекат који су изградили логораши – био је то резервоар за воду за потребе села, али никада није био употребљен у ту сврху.

Годину дана касније, Карлове Вари које се налазе на двадесетак километара од логора посетила је краљица Марија Карађорђевић. Она је лично надгледала ексхумацију на оближњем војном гробљу.

Маузолеј је званично отворен 8. јула 1932. године. Освештан је водом из седам српских река, а посута је и земља донета из отаџбине. Чехословачка влада, на чијем челу је тада био Томаш Масарик, земљиште на коме се налази маузолеј поклонила је Краљевини Југославији.

Краљ Александар је лично наредио да се овде засаде кипариси, донесени из Хиландара, а ова врста медитеранског дрвета посађена је на свим српским војничким гробљима по свету.

На овом месту, у подножју масива Хрушке горе, у спомен-костурници и на неексхумираном гробљу које је открио Дејан Ранђеловић, према проценама, почива више од 8.600 Срба и 189 Руса, такође ратних заробљеника.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mare
Moj pradeda je bio kao vojnik interniran u taj logor, nakon njega bio je prosledjen na rad u fabrici šećera u Njemačkoj. U toku puta za logor iz Srbije, na jednoj od stanica u Bosni, kad je grupa zarobljenika zbog velike žedji izašla da pije vode svi do jednog su ubijeni, od strane Austrougarske vojske koju su činili Hrvati. Ovo je samo dio iz njegovih kazivanja. Šteta što Srbija nije kao i Njemačka obezbedila dostupnost podataka za sve svoje vojnike koji su učestvovali u Velikom ratu.
Леон Давидович
И онда још чујемо неке људе, Србе, како говоре да је Аустро-Угарска била добра и да су Срби Сарајевским атентатом кривци за рат. Све те жртве дело су освајачких аспирација тадашње Аустро-Угарске и Немачке и њихових злочина над српским народом.
Прока Ц.
А шта ћемо да кажемо о Француском гробљу на Зејтинлику које броји 8.098 сахрањених ратника, и чије се пријатељство због актуелне политике бучно оспорава?
Bobi
Oni su to i sakrili da se ne zna sta su radili. Stara groblja po Srbiji, imaju nadgrobno kamenje, kojim se obelezavalo da je neko poginuo u ratu, jer se nije vratio. Sada se i ta nadgrobna kamenja uveliko sklanjaju.
Vlastimir Bezarevic
Nije ni cudo sta nam se desava kada smo tako nezahvalni precima i nemamo pojma gde su ostavili sboje kosti....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.