Страшне неистине о мојој породици

Из родитељске, људске и моралне обавезе према мојој ужој и широј породици, посебно према мом оцу Страхињи Кићановићу, мучки убијеном у Јадовну, и мом сину Борису Тадићу, подвлачим неколико неистина наведених у књизи Ђорђевић А. Ђорђа под насловом „Сребреница, дуго припремана завера Америке против српског народа”: „Борис је ванбрачно дете... мајка му је Хрватица… Муслиманка …а помајка Хрватица…мајка му је усташког порекла из породице Францетића…отац му је развратник…” и тако даље.

Немам никаквих предрасуда према ванбрачној деци која су уосталом правно, друштвено и морално изједначена са брачном, али Борис Тадић је мој рођени син. Рођен је у браку са Љубомиром Тадићем. Растао је и одрастао, са сестром, покрај нас двоје све до оснивања своје брачне заједнице. Он нема никакве помајке.

Аутор на једном месту наводи да сам хрватског, а на другом да сам муслиманског порекла, а затим се не зна да ли сам ја мајка или помајка. Немам никаквих предрасуда ни према националној, верској, расној, политичкој и свакој другој припадности појединаца ни народа. Народност се не бира него добија од своје породице. Обавештавам јавност, иако је то податак од мањег значаја, да сам рођена у српској, православној породици од мајке Милице рођене Коњевић и оца Страхиње Кићановића, што се види из моје крштенице издате 1926. године. Стицајем неких других околности могла сам се родити и у породици Ескима, Француза, Хрвата, Јевреја или Муслимана.

Проф. др Невенка Тадић

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ