„Посмртни остаци Пинк флојда” пред публиком

Када су четворица студената архитектуре и уметности Сид Берет, Роџер Вотерс, Ник Мејсон и Ричард Рајт, после неколико година „гажа” по разним лондонским клубовима, 1. фебруара 1967. коначно потписали уговор са дискографском кућом ЕМИ, добивши хонорар од 5.000 фунти, мислили су да им се срећа осмехнула. Али, није све ишло баш глатко. Први сингл састава „Пинк флојд” о клептоману и трансвеститу кога су назвали „Arnold Layne” изазвао је контроверзе и већина радио-станица одбила је да га емитује. Иако су морали да објашњавају да је реч о новом музичком покрету, више среће имали су са наредним синглом „See Emily Play” и деби албумом. Плоча „The Piper at the Gates of Dawn”, чије су снимање завршили пре тачно пола века, музичка штампа још тада је обасула похвалама, а и данас важи за један од најважнијих албума психоделичног рока.

И како би коинцидирала са јубилејем – 50 година од деби плоче, у лондонском музеју „Викторија и Алберт” отворена је велика ретроспективна изложба посвећена импресивној каријери „Пинк флојда”. Названа „Пинк флојд, њихови посмртни остаци” (Pink Floyd, Their Mortal Remains) изложба ће бити отворена до 1. октобра, а посетиоци ће бити у прилици да виде више од 350 артефаката, почев од инструмената које су користили, до скица за омоте албума.

Први део изложбе, како преноси агенција АФП, посвећен је управо почецима бенда. На зиду који је осветљен психоделичним бојама, посетиоци, између осталог, могу да виде и постер за свирку „Пинк флојда” у лондонском андерграунд клубу „Ју-еф-оу”. Како је изјавио за АФП Обри Пауел, својевремено креативни директор бенда који је и помогао око изложбе, „живели су као хипици, експериментишући са дрогама и читајући Џека Керуака”.

Те ране године обележило је и у најмању руку чудно понашање Сида Берета, које је било увод у његову менталну болест. Слабог здравља које су додатно нарушавали наркотици, Берет је угрожавао све већу популарност бенда, што ће довести и до његовог одласка из групе већ 1968. године, када га замењује Дејвид Гилмор. Једно од сведочанстава из тог периода јесте и писмо Би-Би-Сија у коме се тражи објашњење од чланова бенда због његовог „неоправданог одсуства” са снимања емисије за британски јавни сервис 1967.

Једна просторија посвећена је њиховом легендарном албуму из 1975.

„Wish You Were Here”, где посетиоци имају прилику да на слушалицама бирају интервјуе са Вотерсом или Гилмором, у којима они до детаља објашњавају позадину сваке песме са те плоче, као и насловне нумере којом су желели да одају почаст Берету, па ће тако публика чути Гилморове речи: „То је веома једноставна, готово кантри песма. Али, због емотивне тежине коју носи, једна је од наших најбољих песама”.

Централно место на изложби заузима огромна инсталација, која је симбол чувеног албума бенда „The Wall” из 1979, а изнад ње виси застрашујући директор школе који је терорисао ученике у овој својеврсној рок опери „Пинк флојда”.

А, сасвим логично, посетиоци ће уживање у овој вишедимензионалној ретроспективи окончати у великој просторији која је посвећена последњим концертима који је бенд одржао 2005. године, када се окупио после деценије паузе. Чак 25 звучника омогућава публици осећај као да су усред лондонске 02 арене, где су Вотерс, Гилмор, Рајт и Мејсон последњи пут свирали заједно…

Продали 250 милиона албума

Један од најутицајнијих састава у историји музике „Пинк флојд” продао је албуме у тиражу већем од 250 милиона примерака. Само је плоча „Dark Side of the Moon” из 1973. продата у више од 50 милиона примерака и једна је од најтиражнијих свих времена. Успехе су низали и са плочама „Wish You Were Here”, „Animals” и „The Wall”, који је Роџер Вотерс 2013. године у целости извео у „Комбанк” арени. Овенчани су и бројним наградама, попут „Гремија”, или „Полара”, а пре 21 годину увршћени су у Рокенрол хол славних.