Лелујање у глави због вртоглавице

Некад се реч вртоглавица користи да се опише било какав чудан осећај у глави, који није бол, када се пацијент жали лекару да му у глави није све бистро и јасно, или да има утисак благог пијанства.

Како истиче др Душан Павловић, председник Удружења отолога и аудиолога Србије, данас стручњаци другачије схватају пацијенте који се жале да имају утисак да се налазе поред свог тела или да им глава не припада телу, нарочито након наглих промена покрета. Некада пацијент описује да има осећај да је порастао, а да се околина смањила или обрнуто.

– Многе болести могу да доведу до тога да пацијент има константан осећај неравнотеже, који га значајно омета у свакодневним активностима, а утиче и на концентрацију и памћење. Познато је да пацијенти са поремећајем равнотеже често последично развију и анксиозност или паничан страх од вртоглавица, па је често тешко одредити које од тегоба су последица поремећаја равнотеже, а које су последица психогене надоградње. У оквиру чула за равнотежу постоји део који се фигуративно може назвати либелом. Овај сензор непрестано јавља о сили земљине теже и положају наше главе у односу на гравитацију. Када ова „либела” почне да греши, пацијент може да осети или нагли земљотрес у глави или некакво хронично љуљушкање које може бити израженије у одређеним положајима – појашњава др Павловић.

Бројни су узроци поремећаја равнотеже, а главни циљ прегледа пацијента са такозваним вестибуларним тегобама је да се установи узрок, а потом пропише одговарајућа терапија. Опремљени новим дијагностичким алатима, лекари су сада у могућности да боље процене и открију неке поремећаје за које се раније није знало.

– Ове нове дијагнозе су заправо постојале и раније, али нисмо били у могућности да их препознамо. Чим смо у могућности да откријемо проблем одмах следи и могућност да пацијенту боље помогнемо. То не подразумева само прописивање нових лекова већ некад и хируршко решавање проблема. Најчешће прописујемо вежбе које зовемо програм вестибуларне рехабилитације, а које су посебно скројене за пацијента и његов поремећај равнотеже – додаје др Павловић.

Једно од нових сазнања које ће у наредним годинама сигурно резултирати клиничком применом у области дијагностике, а могуће и терапије, јесте чињеница да јако магнетно поље може да стимулише наше вестибуларно чуло. До овога се дошло, каже наш саговорник, тако што је примећено да се неким пацијентима када улазе у апарат за магнетну резонанцу заврти у глави. Данашњи експерименти се раде у много јачим магнетним пољима и уследило је и научно објашњење како магнетно поље стимулише чуло за равнотежу, а када се сакупи довољно података о овоме, требало би да уследи и клиничка примена.