Јанковићева предуго у реду за трофеј

Јелена Јанковић вечерас игра у четвртфиналу на великом турниру у Мајамију. Противник јој је руска тенисерка Јелена Дементјева, а ако је савлада, састаће се сутра увече с успешнијом из вечерашњег меча њених земљакиња Вере Звонарјове и Динаре Сафине.

У другој половини жреба конкуренција је жешћа. Тамо су најбоља тенисерка на свету Белгијанка Жистин Енен, Рускиња Светлана Кузњецова и домаће играчице сестре Вилијамс Венус и Серена, прошлогодишњи победник. Све њих четири су међу десет првопласираних на светској ранг-листи, а у другом делу само наша тенисерка (треће место). Дементјева је једанаеста, Сафина 13, а Звонарјова 20, мада су све три једно време биле и у топ 10.

Рекло би се да Јанковићева нема право на грешку, бар сада кад је Ана Ивановић, други „рекет” света, једина с бољим пласманом у тој половини од ње, неочекивано брзо положила оружје. Врата саме завршнице, наравно, могу већ вечерас да остану затворена, а то би онда значило да се наставља њено иначе предуго чекање у реду за трофеј.

Додуше, с обзиром на пехове с повредама које су је задесиле почетком сезоне, можда још није физички спремна за шесту титулу на турнирима ВТА. О томе сведочи и њена изјава непосредно пре такмичења у Мајамију:

– Што се тиче тренинга, полако напредујем. Верујем да сам на правом путу. Сваки дан устајем рано и вредно радим са својим тимом. Имам велику жељу да се вратим у форму, да подигнем игру на виши степен, да ојачам тело…

И Јанковићева је, дакле, свесна да ствари још нису постављене на своје место. Сигурно, данак је плаћен пошто због неодложне операције носа није могла да спроведе припреме какве налаже врхунски спорт. Из тог угла, њени резултати, а ове године је на свих седам турнира догурала најмање до четвртфинала, можда треба да буду прихваћени с разумевањем. Међутим, уколико је Јанковићева схватања да су готово увек сигурни пласман међу осам најбољих и периодични помаци с четвртог на треће место на светској листи задовољавајући, грдно се заварава. Права слика је да њени резултати одавно звоне на узбуну и на нужне промене у начину битисања међу врхунским тенисеркама.

Зар о томе не говори и то што је последњи пут тријумфовала уочи лањског Вимблдона, средином јуна, на травнатом терену у Бирмингему, када је била кадра и за преокрет у финалу против Рускиње Марије Шарапове. Био је то њен четврти трофеј прошле сезоне, а све је постигла на различитим подлогама (Окленд – тврда, Чарлстон, Рим – шљака). До краја године била је још два пута финалиста. У Торонту је још једном остала празних руку у окршајима с Ененовом (међусобно 0:9), мада јој је победа била никад ближа, а у Пекингу је несхватљиво поклонила трофеј Мађарици Агнеш Савај.

Упркос неберићетном периоду, опстаје у самом врху, изграђена као једна од звезда данашњег тениса и један од миљеника нашег народа, али је суштинско питање када ће и да ли ће Јанковићева да начини тај кључни корак ка првом месту на свету.

Њено поређење с Ивановићевом у очима наше јавности је неумитно, а голим оком је видљиво да се ствари код наше друге тениске узданице за сада одвијају успешније и организованије. Последњи плод је титула на великом турниру у Индијен Велсу пре неколико дана.

Време је да се Јанковићева препороди, да почне да личи на тенисерку којој се прошле године у ово време дивио цео свет и да коначно дође до тог пола туцета трофеја у каријери. Сезона је поодмакла, ускоро ће „Ролан Гарос”, па Вимблдон, па Олимпијске игре у Пекингу… То су позорнице на којима Јанковићева треба да докаже да је способна да досегне врх, али и сцене на којима се порази дуже памте. Очекује се да крене овим првим путем.

Међу врхунским тенисерима њену судбину, примера ради, дели Шпанац Рафаел Надал који је последњи пут тријумфовао поткрај јула. Тада је освојио титулу у Штутгарту, на опроштају од сезоне на земљаним теренима. Њега с правом зову краљем шљаке. На њој је неприкосновен и због тога јева чека турнир у Валенсији од 14. априла па да коначно прекине пост. Али, надмоћ на шљаци му није помогла да свргне с трона Швајцарца Рожеа Федерера коме непрестано гледа у леђа од средине 2005.

Јанковићева није суверена ни на једној подлози, као што, уосталом, није ни једна врхунска тенисерка. Али она жели, као и све остале врхунске играчице, да буде тениска краљица. Надал сезону спасава на шљаци, а тада је и Федерер у његовој сенци. Јанковићева мора да има другачији резон, а то је да осваја трофеје ма где да игра… Све друго би било недореченост, баш као кад краљ шљаке губи тло под ногама изван свог атара.

------------------------------------------------------

Од идуће године турнир ВТА у Београду

У Београду ће се од идуће године играти велики турнир под окриљем Женског тениског удружења (ВТА). Руководство Тениског савеза Србије (ТСС) уверава да је о томе постигнут начелни договор на састанку с председником ВТА Леријем Скотом у Мајамију.

– Могући термини су фебруар или октобар. Играло би се на тврдој подлози у Београдској арени. Био би то турнир из друге категорије ВТА, с наградним фондом до 750.000 долара, – каже генерални директор ТСС Душан Орландић. – Разговараћемо с Аном Ивановић и Јеленом Јанковић јер нам је у интересу да турнир буде онда када то њима највише одговара. Лери Скот долази у Београд у мају да посети место играња. Тада ћемо му презентовати све планове у вези с турниром као и оно што ћемо да предузмемо по питању организације. Очекујемо да ће коначни договор да буде постигнут на Вимблдону.

С Орландићем је у Мајамију био и председник ТСС Слободан Живојиновић. Два главна човека нашег савеза су практично наставили преговоре са Скотом, започете у време завршног турнира за тенисерке крајем прошле године у Мадриду. Судећи по живој дипломатској активности нашег тениског руководства, све је извесније да ће замисао о великим турнирима у нашој престоници, на радост поклоника спорта, да буде спроведена у дело.

Највећи адут пред ВТА је Београдска арена која је у последње време приведена спортској намени баш због тениских призора. У септембру је била поприште доигравања за Светску групу Дејвисовог купа за тенисере између наше репрезентације и Аустралије (4:1), а недуго затим и добротворног меча на којем су с једне стране мреже били Ивановићева и Јанко Типсаревић, а с друге Јанковићева и Новак Ђоковић. Оба пута је на трибинама било по више од 16.000 душа.

Поставља се, међутим, питање где ће играти утакмице мимо главног терена. Још један велики адут би сигурно био Национални тениски центар, али његова изградња, упркос најавама неколико пута, није ни почела, нити се зна када ће.

Заменик директора Београдске арене Дејан Петричевић потврђује да та дворана нема додатне терене на којима би могли да се играју мање занимљиви мечеви у почетку такмичења и дубл, каква је пракса на тениским турнирима.

– Арена нема помоћне терене, али има мању салу у којој би могла да буду постављена два тениска игралишта, али без трибина. У сваком случају, био би то још један прворазредни спортски догађај којем бисмо били домаћини. Град Београд и држава морају да максимално помогну његово одржавање јер је то ствар националног интереса, – каже Петричевић.

Овог фебруара су турнири друге категорије у дворани одржани у Паризу и Антверпену. У октобру су домаћини Цирих и Линц. Слична такмичења се одржавају у Пекингу и Штутгарту.