Пећински улаз у облику мамута

УЖИЦЕ – Потпећка пећина у селу Потпећу између Пожеге и Ужица, коју и овог пролећа походе многи туристи, препознатљива је по највећем пећинском улазу на Балкану. Висок је 50 метара и литица у коју је тај отвор усађен атрактивношћу споља привлачи пажњу. Међутим, поглед изнутра на овај отвор још је необичнији – личи на огромног мамута, кроз кога спољна светлост улази у таму ове пећине.

Тај најзначајнији спелеолошки објекат југозападне Србије уређен је и истражен, пун сталактита и сталагмита. Пећину је истраживао Јован Цвијић још у 19. веку, а у више наврата Раденко Лазаревић средином 20. века. До њеног врха сада воде 192 степенице, кружна стаза од уласка до изласка има преко 750 степеника.

У активном делу пећине налази се накит редак у свету: ту су хеликтити који настају пркосећи сили земљине теже. Капљица воде се у њима не спушта доле како гравитација налаже, већ иде лево или десно. Имена украсима спелеолози су давали маштовито: Самац, Чика Љуба и његове мачке, Орао на стени, Снежана и седам патуљака... Највећа дворана је Цвијићева дворана, а у доњој пећини су пронађени остаци из доба неолита, када је служила као станиште човеку.

Туристичка организација Ужица газдује Потпећком пећином, где су посете могуће током сезоне која траје од априла до новембра. По речима директора ТО Ужице Бобана Перишића, расте посета овој пећини захваљујући постављеној туристичкој сигнализацији на оближњој магистрали, тако да ју је лане посетило преко 7.000 људи. Атракција су овде и многи рибњаци пастрмке на речици која излази из пећине и уз њих ресторани у којима се ова риба служи, а пажњу привлаче и лепоте села Потпеће, као и грнчарија оближње Злакусе.