Златно срце испод беле мајице

Да протекле седмице није било ништа друго на програму сем Душана Ковачевића на Првој код Ивана Ивановића, била би вајда. Овај драмски писац, сценариста и редитељ нас је подсетио на оно што смо силом телевизијских прилика и навика заборавили да имамо: умне, талентоване, духовите људе блиставих каријера који или не желе да буду део контаминираних медија, или је ауторима једноставније да зову „популарне звезде”.

А нема те математике која би израчунала колико је људи гледало „Радована Трећег”, „Професионалца”, „Балканског шпијуна”, „Маратонце”, „Ко то тамо пева”, „Клаустрофобичну комедију”... И колико је наших гастарбајтера отишло поневши у пртљагу касете или це-де са његовим представама и филмовима. Чак и они који не знају ко их је написао, користе култне реплике: „умро је пред сам крај свој живота”, „Лаки је мало нервозан”, „фундаментално обрати пажњу на понашање”, „а за Дан безбедности ако ме се сете...”, „Оће централа да погреши једном, али не сто пута”, „Слушајте друже, можда сте добили погрешан број, ал’ сте добили оног ког сте тражили…”

Некако тих дана су ђаци осмих разреда и завршне године средње школе имали последњи радни дан који су обележили певањем и трубачима. Улицама су се из стотина грла чули хитови деведесетих од „родићу ти сина, краља кокаина” до осталих рефрена из златног времена турбо-фолка. За прославе матуре ће и ове године плаћати тоалете, одела, штикле „петнаестице”, изнајмљене лимузине, професионални  фризере и шминкери. Родитељи који имају новац вадиће га из буђелара, ко нема подизаће кеш кредит…

Било је тога и раније, рећи ће неко. Да, али сада постоји и новитет: извесна старлета је на друштвом мрежама обавестила заинтересоване матуранте који желе да је поведу на своју прославу да је цена 400 евра те да јој оставе број телефона у инбоксу. Дакле, формира се листа чекања. Поново долазимо до телевизије. Јер где би млади могли да сазнају за пластичне лепотице да не постоје ТВ инкубатори спонзоруша. Спавате ли мирно ви који кажете „ја то не гледам” и „на такве програме не треба обраћати пажњу”? Јер, њих гледају деца, ако не на малом екрану оно на паметним телефонима. Ако не знају за те лепотице, неће имати тему за разговор са друштвом. А подсмех вршњака је најстрашнији презир.

У „Папарацо лову” (Пинк, среда у 21) најдужи прилог је био о Сораји (лансираној у „Великом брату”) у микрошорцу која вози бели „масерати”. Погађате већ, то је у том термину било најгледаније од свих телевизија. Сораја је „масератијем” „прегазила” Стивена Сигала који је на РТС1 пуцао и тукао у филму „Господар злочина”. Што би рекли млади, Сораја је издоминирала над Сигалом!

Срећом, постоји и сјајнија страна медаље. Матуранти пиротске гимназије су пре четири године организовали акцију „Твојих пет минута сјаја – нечији цели живот” и одлучили да, уместо скупих хаљина и одела, обуку обичне беле мајице а новац дају у хуманитарне сврхе. Ове године су им се придружили матуранти свих пиротских средњих школа!