У селима "џабе", у градовима папрено

Док се у суседној Црној Гори полако "издувава балон" интензивног инвестирања у непокретности, нарочито у куповину грађевинског земљишта, а велики капитал страних (углавном руских) инвеститора се полако сели ка Херцеговини (Тјентишту) и посебно ка приморском делу Албаније, који је сада нагло постао атрактиван, у Србији је, како оцењују познаваоци, и даље блага стагнација промета, посебно када је земљиште у питању, а нема ни колебања цена.

Главно обележје тржишта плацева код нас и даље је то да су цене земљишта у руралним, сеоским срединама, и поред доброг квалитета, потцењене и да се пољопривредно земљиште, сем у Војводини, јако слабо продаје. Цена земље у многим крајевима Србије варира од само 100 до највише 700-800 евра по ару. Супротно, све рекорде у цени грађевинских плацева неприкосновено држе елитни делови Београда где се до квалитетних плацева може доћи по цени од педесет хиљада до чак сто хиљада евра по ару, а једнако велики магнет за све који тргују квалитетним земљиштем остају и даље парцеле поред прометних саобраћајница.

– Чини се да још нема неког јасног плана како да се оживе сеоске средине, и миграција људи са села у град и даље траје. У многим областима централне Србије, посебно Шумадије, читава имања од чак два и више хектара могу да се купе за 20.000-25.000 евра, са кућом, окућницом, шталом и другим пратећим објектима и врло пристојном инфраструктуром. Реч је, што је апсурдно, о квалитетној и плодној земљи. То су углавном старачка имања на којима су остале особе које не желе да их напусте, док млађи за живот у таквој средини нису заинтересовани. То су села око Аранђеловца, Тополе, Трстеника, Крагујевца, Јагодине. Земља је јефтина и на југу Србије у околини Лесковца, Врања – појашњавају у агенцији за промет некретнина "Олд ројал".

С друге стране, земљиште поред прометних саобраћајница и даље је најатрактивније инвеститорима. У широј зони Београда тренутно је на цени такозвани рушањски правац, у близини обилазнице око главног града. Власници атрактивних парцела у овој зони већ сада рачунају на цену 5.000-8.000 евра по ару, што је у овом периоду још и јефтино, а по прогнозама познавалаца та цена ће, сигурно, бити и виша у наредном периоду.

Добра цена земљишта очекује се и у делу Златибора где је планирана изградња цивилног аеродрома. То ће условити и знатно већи прилив туриста на питому српску планинску лепотицу, али и околне Тару и Дивчибаре, па власници парцела крај будуће писте већ сада хватају залет за продају.

– Земља поред аутопута је такође веома атрактивна, али је цена и те како различита на појединим деловима и на њу утиче ниво изграђене инфраструктуре. Наиме, скупље и атрактивније су парцеле које су ближе попречним путевима, или улазима-излазима на ову саобраћајницу, од оних које немају инфраструктуру, и инвеститори о томе воде рачуна – додају у истој агенцији.

Што се Београда тиче, цене земљишта су стандардне. Ко хоће до квалитетне грађевинске парцеле у центру града, на Врачару, Дедињу, или Савском венцу, за оквир 10 пута 10 метара мораће да припреми између 50.000 и 100.000 евра. Цена варира у овако великом опсегу јер зависи од тога шта на тој парцели може да се гради, а на њу знатно утиче и то колика је ширина фронталног дела плаца, колики је коефицијент изграђености, дозвољена висина објекта, број гаражних места, колико је простора предвиђено за пословање, а колико за становање. Скуп је и Нови Београд који је у нивоу 40.000-50.000 евра по ару. На Чукарици, у Раковици или Земуну цена је око 30.000 евра по ару, у Миријеву око 10.000 евра, а у прекодунавским насељима у нивоу од око 5.000 евра. У авалским насељима цене плацева варирају од 5.000 до 10.000 евра, док је на Миљаковцу цена грађевинске парцеле око 10.000 евра.