Дивља ружа

Последње епизоде популарних домаћих серија „Санта Марија дела салуте” и „Војне академије” болно су нас подсетиле на оно што предстоји: летње шеме! Тек што су узеле маха, из програма ће све до касне јесени нестати и многе ауторске емисије а замениће их у најбољем случају помпезно названи „бест оф”, пачворк од залепљених делова емисија. Поново ћемо по летњој жеги гледати људе у зимским јакнама и са шубарама који нам препричавају догађаје и ситуације које је време прегазило. Једино ће нас срећници који у пратњи камера путују на летње фестивале и популарне дестинације, извештавати „са лица места”.

И нико се неће много узбуђивати, чак ни гледаоци који имају сва права да током читаве године очекују релативно квалитетан програм. Али, анестезирање гледалишта је дало резултат и сви смо постали питоме, мирне, послушне особе које дисциплиновано плаћају претплату и не тако мале рачуне кабловским оператерима... Старије генерације или гледају репризе домаћих и турске серије или, готово уопште не прате програм. Млађе генерације, посебно они који добро знају енглески, скидају са торента стране серије чим се појаве у свету а малишани или гледају специјализоване канале са цртаним филмовима, или „Практичну жену”, „Синђелиће”, „Андрију и Анђелку” (непримерне дечијем узрасту)...

Они са бољим памћењем знају да није увек било тако. Да је постојало време у којем није владала парола „то народ жели, па му зато и сервирамо”. И пелцер је пустио корен!

Још пре двадесет или тридесет година код нас су се приказивале британске и америчке серије: „Доктор Килдер”, „Сага о Форсајтима”, „Буденброкови”, „Шогун”, „Птице умиру певајући”, „Светац”, „Ветрови рата”, „Градић Пејтон”, „Династија”, „Беверли Хилс”, „Мелроуз Плејс”, „Пороци Мајамија”, „Север-Југ”, „Слеџ Хамер”, „Кафић Уздравље”, „Кегни и Лејси”, „Алф”, „Хоботница”, „Бени Хил”, „Пороци Мајамија”, „Твин Пикс”...

Биле су омиљене и немачка „Клиника Шварцвалд” и чешка „Болница на крају града”... Деведесетих је топли талас из Латинске Америке донео: „Дивљу ружу”, „Љовисну”, „Касандру”, „Есмералду”, „Робињу Изауру”, „И богати плачу”... и открио нови свет компликованих заплета о суровим богаташима и сиромашним и наивним лепотицама, лажним оптужбама, злим свекрвама и заовама, затворским ћелијама у којима чаме невини, одбаченој деци, слепима који прогледају, а правда побеђује...

После тога ништа није било исто. Нудили су нам на тацни и „Фрејжера” и „Вил и Грејс” и аустралијске „Суседе”, „Изгубљене”, „Симпсонове”, руске „Кнегињу Анастазију” и „Сашину екипу”, шпанске „Серанове” и „Корак напред”... Али, рејтинзи су показивали да „што горе то боље”, односно што мање квалитета и новца уложеног у продукцију, то више гледалаца „залепљених за екран”... РТС је у овој години емитовао нове и квалитетне серије а РТ Војводина два светска хита: „Кућу од карата” и „Даунтонску опатију” које вероватно само код нас нису имале висок рејтинг... Неко нам је „искварио” публику!