Рђа никад не спава

Чињеница живота: ако Магичном понуде колумну у "Политици", то значи само једно: да ће први пут у својој трачерској каријери Магични написати провладин текст!

Барем јунака за такав приступ не мањка...

Будући опседнут новцем, сасвим је природно да гувернер Јелашић буде први на мом списку за почасни пријем... Ех, Јелашић! Тај крсташ динарски у чијим венама тече Конвертибилна Морава. Осведочени борац против кеш-треш лобија и дужничког ропства. Непоткупљиви стручњак који се није либио да узме позамашни кредит, са пливајућом каматом, а све са циљем да постане инсајдер у монетарним ескадронима и тако раскринка недобронамерну логику којом се руководе иностране банке приликом навлачења домаће клијентеле на бинго-позајмице.

Моја запажања осоколише гувернера, те се унесе у тумачење своје мисије повишеним тоном. Закле ми се, а нисам га терао, да овде неће проћи ни аргентински, ни румунски сценарио. И још ми додаде како Дедиње никад није било албанско. Чувши ову секантну мисао, погледах га збуњено, а гувернер ми одсечно рече да се запитам ко све може да стоји иза страних банака које се шепуре код нас као да су испостава Црвеног крста и Војске спаса. Када га запитах ко, у ствари, стоји иза њих, Јелашић само одречно заврте главом и тужно прошапта како ми не би глава још дуго остала на раменима. "А ти си, Магични, потребан динару барем колико и динар теби", изјави гувернер, и ја сместа разумедох његове разлоге за конспирацију.

Следећи на листи за помиловање и одликовање беше министар Лончар, Војин универзални алтер его. Едукативни револуционар који је од Болоњске декларације направио Булоњску шуму, како би просветним радницима повратио праведнички гнев и тако решио проблем добровољаца за физичку одбрану Косова од преговарачких сила. На моју похвалу, Лончар забринуто климаше главом, уз коментар да му мондијалистичка клика – укорењена у предавачима самозваног "грађанског васпитања" – упорно омета процес претварања наставних већа у национална већа. А што је неопходно зарад одбране српских светиња у читанкама и уџбеницима историје, географије и биологије. На моје инсистирање да сазнам о којим одмагачима се ту ради, министар Лончар ми само кратко рече да неће да ме има на савести – када већ не може да ме има у наставном програму!

Признајем, бејах већ добрано збуњен кадли ме сусрете министар Шутановац, те ја поново заблистах. С разлогом. Напокон ми се указала част да поразговарам са министром који је већ целу Србију увео у НАТО, а да то неке његове колеге у влади и не знају! Да не спомињем Пакт за спокојство, чији смо показни чланови! Са осмехом је примио моје дивљење, али онда му сенка пређе преко лица и он ми објасни како смо успели да уђемо чак и у Санитарни кордон, и да добијемо на чување узорке тифуса, туберкулозе и колере. Али, шта вреди толики пробој у структуре НАТО-а, кад моћници из фармаколошке мафије минирају његов труд да добијемо изоловани вирус сиде. А управо се за њега наплаћује најскупља лежарина, што би ојачало наш буџет и уселило расељене официре у пристојне старачке домове диљем Словеније и Хрватске. Када га упитах ко су ти моћници који нам војничку славу прљају, министар Шутановац ми строго нареди да га ништа не питам јер тиме угрожавам националну и личну безбедност. Потом се окрете на високим потпетицама и оде својим мученичким путем.

И тада ме одједном ошину историјска спознаја. Па, Војина влада не стиже да уради многе државничке послове пошто непрестано брине о Магичном!

У то име, народе, опрости им, јер ови знају шта раде.