Српска платформа за сајбер-безбедност

Србију је заобишао вирус који је прошлог месеца заробио рачунарске системе у више од 100 земаља, али нећемо чекати нови сајбер-армагедон да бисмо развили свест о потреби заштите информационих система. Јуче је на конференцији, коју је са партнерима организовала мисија ОЕБС-а, представљена српска „Нексус” платформа као оквир за сајбер-безбедност путем јавно-приватног партнерства. Она треба да омогући сарадњу између државних институција, компанија и друштва у целини с циљем размене знања, изградње капацитета државних институција и осталих актера и подизања свести и културе о информационој безбедности.

– Ово питање није везано за државне границе и не могу га ефикасно решавати појединачне државе. Ми можемо да поредимо 57 пракси и нађемо шта је најбоље за неку земљу – оценио је шеф мисије ОЕБС-а у Београду, амбасадор Андреа Орицио.

Директор „Мајкрософта” Жељко Вујиновић нагласио је да наши животи и те како зависе од дигиталних сервиса и њихове доступности.

– Прети опасност од злоупотребе информација као једног од данас најбитнијих ресурса, али и недоступност сервиса такође има високу цену. Најбитнија је подршка државе овој теми, да будемо спремни на превентивне мере. На интернету ништа није 100 посто сигурно, али ми наше системе умемо да заштитимо и размена информација између свих учесника у ИТ свету је битна – рекао је Вујиновић.

Мелиса Хатавеј, бивша координаторка за сајбер-питања у две претходне америчке администрације (Буш и Обама), изнела је став да ниједна земља није спремна за сајбер-изазове и да морамо проактивно да реагујемо јер економска будућност света зависи од интернета којем се може веровати. Већа повезаност води већем привредном расту (пораст БДП од четири до 10 одсто), али само ако су инфраструктура и уређаји безбедни тако да сајбер-безбедност треба схватити као „порез на раст”.

Кармен Гонсалвес, из холандског одељења за сајбер-политику, рекла је да је њихова економија у великој мери зависна од интернета и због тога веома рањива. Велики напад из 2011. био је позив на буђење и опомена да морају да ојачају међународну сарадњу, јер је напад дошао споља.

– Сајбер-безбедност нису само техничка питања. Морамо да утичемо и на понашање лоших актера, да их одвратимо од активности које нам угрожавају економску и политичку стабилност. Међународни закон би требало да регулише и сајбер-домен – додала је Гонсалверс.

За Мелису Хатавеј, која данас саветује владе разних земаља у домену сајбер-безбедности, кључно је образовање.

– Обами сам саветовала широку кампању. Да се ја питам, унајмила бих „Дизни” да је спроведе. Сваки њихов успешан филм је видело више од 100 земаља, а песме и поруке памте и родитељи и деца – рекла је јуче на скупу.

Као успешне примере приватно-јавног партнерства у САД она је навела финансијски сектор, који активно размењују информације у циљу веће безбедности. У Израелу је веома снажно партнерство у области иновација. Влада помаже иновативним компанијама да се пробију на тржишту и да улажу у друге земље.

На кога би Србија могла да се угледа и да ли вреди копирати туђа искуства?

– Од сваке треба узети оно најбоље. Област иновација од Израела. Неке друге земље јачају капацитете судства и полиције, док Јапан обучава 50.000 људи на техничким универзитетима – рекла је гошћа из САД.

На питање да ли је у области сајбер-безбедности, која све више постаје геополитичко питање, нужно заузети страну, Мелиса Хатавеј је одговорила:

– Мислим да треба да станемо на страну оних земаља које помажу да имамо безбедан и отпоран интернет и инфраструктуру. Не Америка против Русије, него како да заједно допринесемо већој безбедности нечега што сви користимо. Тренутно нема поверења међу земљама. „Хуавеј” је кинески, „Касперски” руски, а „Мајкрософт” и „Гугл” амерички. То је проблем за сајбер-безбедност. Мањак поверења је увек проблем – рекла је за „Политику”.