Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ни лични, ни политички прогон

Саопштење осамнаест наставника Одељења за историју Филозофског факултета у Београду
Ни лични, ни политички прогон
(Фото Д. Јевремовић)

Медијска кампања којом се омаловажава и деградира Одељење за историју и Филозофски факултет Универзитета у Београду наставак је неуспешне опструкције рада Одељења која је почела 2015. године, приликом избора управнице Одељења. Незадовољна организацијом избора која је изведена у складу с прописима и заступајући став да је потребно изабрати проф. др Смиљу Марјановић Душанић, која није имала подршку већине (за управницу је изабрана проф. др Данијела Стефановић тајним гласањем), група наставника, међу којима и доц. др Милош Ковић, проф. др Александар Фотић и проф. др Жарко Петковић, напустила је седницу и започела бојкот Већа Одељења, што се пренело и на већа Факултета. Организовани и континуирани бојкот седница Одељења за историју, о чему је била обавештена и инспекција Министарства просвете, угрожава наставни процес и интересе запослених и студената.

Опструкција већа Факултета довела је до вишемесечних кашњења у доношењу свих одлука, те су се у правном вакууму нашле и колеге са историје које су опструкцији допринеле, верујући да им се овакав правни проблем не може догодити. Међутим, догодио се. Истеком избора у наставничка звања истекли су им и уговори о раду. Тиме се отворило и питање њиховог радног статуса.

Наставници Одељења за историју: проф. др Андрија Веселиновић, проф. др Милош Јагодић, проф. др Радош Љушић, проф. др Синиша Мишић, проф. др Радивој Радић, проф. др Сузана Рајић, проф. др Никола Самарџић, проф. др Влада Станковић, проф. др Данијела Стефановић, проф. др Дубравка Стојановић, проф. др Радина Вучетић, проф. др Јелена Мргић, проф. др Марко Шуица, доц. др Чедомир Антић, доц. др Харис Дајч, доц. др Лариса Вилимоновић, доц. др Јелена Рафаиловић, доц. др Алексеј Тимофејев

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nada latinovic
Ово је политички прогон професора и доцената Катедре за историју Филозофског факултета у Београду. Нејвећи шамар професорској клики која би да одлучује о судбини изванредних професора ударили су студенти/који су увек у праву/и ти професори, ако имају и мало части, требало би да оду са Факултета, или да буду отерани. Та њихова бахатост последица је велике, велике корупције која мора да буде сасечена. Сви знају о чему се ради. Петиција је само почетак, а крај је непредвидив. Моја пуна подршка доценту Милошу Ковићу и тројици професора. Ко зна колико је ова клика отерала национално свесних професора.
Александар Гордић
Потписници су у праву да ово није политички прогон, јер су поједини међу њима променили и по више странака разних оријентација, него котеријашки обрачун, какав су пре неколико година спроводили против (недавно преминулог) професора Ђорђа Јанковића, а раније су успели да уклоне колеге Срђана Катића и Срђана Пириватрића, чији су докторат такође опструисали. Врло је занимљив први потписник, који је објавио упола мање радова од (20 година млађег) колеге Ковића, а налази се на незаслуженом продужењу, само да би учествовао у чисткама. За то време на својој планини гаји пчеле и у Београд долази једино да продаје мед, а већ одавно, како се жале студенти, уопште не држи предавања. Редовни професор је постао с положаја продекана, на основу сликовнице са српским родословима. Потписницима сметају излажење у јавност и ангажовање студената у одбрани свог наставника док су сами свој памфлет дистрибуисали у више гласила, а истим својим студентима већ годинама успоравају и осујећују одбране радова.
Ilic Momcilo
Citam tekst i komentare ljudi,koji ocito spadaju u intelektualnu elitu i upoznati su sa problemom,neki su cak i ucesnoci zbivanja,ne bi li saznao nesto o tom problemu,ali ne ide mi od ruke.Jedino sto sam zakljucio,to je da osim pozitive,u tim krugovima ima toliko negative,kakvu,zahvaljujuci cudnim napadima i odbranama,ne mozete videti kod obicnih ljudi.Ocigledno i da se i pozitiva,a narocito negativa,vrlo razlicito pokazuju u "nizim i visim"slojevima drustava.Ovakva vrsta negative, u visoko obrazovanim slojevima,nikada ne bih ni sanjao da postoji.Jedino sto spaja vise i nize slojeve je ono,svako svome pa sta bude.
Зоро
Поштована госпођо Радмила, Поредити професора Антића и Николу Самарџића крајње је неукусно. Наравно да је ово саопштење оличење свега нечасног и да његов састављач вероватно не би знао да нађе Оксфорд на карти, али зар не мислите да о људима треба судити (ако им уопште треба судити) на основу њиховог целокупног живота и дела, а не на основу једног потеза? Свакако да је професор Антић знао шта потписује, али Ви и ја не знамо његове мотиве. Његов досадашњи рад, како у пољу историје тако и у пољу политике, не дозвољава нам да доносимо закључке о природи његових мотива тек тако.
Зоро
Не може свако бити бели витез на белом коњу попут Милоша Ковића. Он је свакако сјајан професор али не могу сви да раде то што он ради и не могу то да раде из ко зна кол'ко различитих, приватних разлога. Сигуран сам да би господа која коментарише морал потписника саопштења донела праву и морално исправну одлуку када би се нашла у сличној ситуацији, али авај, не можемо сви све.
Radmila
Ковић је медијски експониран и то многим смета, па и овом друштву што је ово написало и потписало, а у Политику га дало у скраћеној верзији, сакривши неке своје мрачне стране, што су на Пешчанику објавили. Не могу ни да му опросте што му је Оксфорд објавио књигу, а њима није, и неће никада. Међутим, у тој популарности заборавио се, и заборавио на тајминг. Давно је већ требао да има продукцију за редовног. Али... Сви су они исти, саможиви, бескрупулозни и грамзиви. Свега им је мало. Конгломерат свега и свачега, који мења дресове по потреби, као Самарџић, бивши десничар, и Антић, бивши мундијалиста. Не треба се заваравати, међу њима нема разлике. Као у САД, разлика између републиканаца и демократа је у томе што су у одређеном тренутку једни на власти, а други нису. Треба да их је срамота студената, којима оговарају колеге. Дно

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.