Карлсен на Ђоковићевом путу
Тенис је често поређен са шахом, по многим карактеристикама менталне борбе, али од пре неколико година се све чешће виђају обрнута поређења, у којима се у шах лагано увлаче тениски термини. Поређења нису дошла случајно, него у време када је шахом завладао Магнус Карлсен, а тенисом Новак Ђоковић, што је навело и велемајстора Лубомира Кавалека да уочи сличности у њиховом стилу и за Карлсенов шах каже да је „тенис са основне линије”: дуги исцрпљујући маневри, врхунско самопоуздање и игра на менталну и физичку надмоћ.
Не треба да се заборави да је Норвежанин и физички најспремнији шахиста, који се са уживањем бави разним спортовима и тиме одржава дух и тело.
На управо завршеном супертурниру у родној Норвешкој, Карлсен је доживео нови пад, једва избегавши да остане сам на последњем месту. Прошле зиме је некако успео да задржи титулу светског првака, тек у доигравању против Сергеја Карјакина, а челно место на рејтинг-листи и даље држи само због специфичности те листе у односу на тениску: на њој га још одржава огромна предност коју је имао. Међутим, већ годину дана није имао ни један значајан турнирски резултат, па, на пример, по процени велемајстора Бојана Вучковића, у тој протеклој години није био ни међу тројицом најбољих на свету.
Тако су се двојица неприкосновених спортских владара, обојица на врху светских листа од 2011. године, одједном нашла у сличном паду, вероватно са много сличних разлога, као што су замор од исцрпљујућег стила и дуге владавине.
Занимљиво је, међутим, да њихов пад није искористио нико из млађих генерација. Магнуса Карлсена (26) је два пута у последња два месеца – у Карлсруеу и Ставангеру – потпуно засенио осам година старији Левон Ароњан, чији је блистави узлет био пресечен у пролеће 2014, када није стигао до звања изазивача светског првака.
Далеко од тога да друга младост јерменског велемајстора најављује његов искорак на трон, али је занимљиво питање – зашто баш он? И не само он, него на друго место светске листе после Ставангера избија још старији Владимир Крамник (42), са свега 10 поена мање од Карлсена.
Обојица су га убедљиво победила у Ставангеру, док су млађи играчи били мирољубивији, па је, на пример Весли Со, велемајстор са највећим успоном у последњих годину дана, склопио свих девет ремија, не осећајући тренутак или смелост да нападне уздрманог шампиона.
Крамник и Ароњан су, попут Роџера Федерера и Рафаела Надала, играчи класичне, врхунске класе. Попут Швајцарца и Шпанца, дочекали су тренутак да савршенство у игри владара почне да се руши, те да својом креативношћу, жељом и талентом надоместе заостатак у годинама. Ни једном од њих двојице то не даје велику наду да ће Норвежанину преузети круну, али су управо начињеним искорацима отворили врата читавој млађој генерацији, доказујући да Карлсен, као ни Ђоковић, није ни супермен, нити ванземаљац.
Коначан пласман
1. Ароњан 6, 2-3. Накамура и Крамник по 5, 4-6. Каруана, Со и Гири по 4,5, 7-9. Вашје-Лаграв, Ананд и Карлсен по 4 и 10. Карјакин 3,5 поена.
Редослед после Ставангера
Према тренутној рејтинг-листи Магнус Карлсен има најмању предност у дугом низу година: 1. Карлсен 2.822, 2. Крамник 2.812, 3. Со 2.810, 4. Ароњан 2.809, 5. Каруана 2.807, 6. Мамеџаров 2.800, 7. Накамура 2.792, 8. Вашје-Лаграв 2.791, 9. Ананд 2.783, 10. Динг 2.780 поена, итд.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


