Баратају смартфоном и пре него што науче слова

Половина предшколаца у Аустралији има свој паметни телефон или таблет и већином их користе без надзора родитеља, показало је ново истраживање које је забринуло тамошње стручњаке. Кажу да нема доказа да ова технологија подстиче развој малишана, док су разне студије потврдиле везу између претеране употребе и проблема као што су тешко успављивање, емоцијалне тешкоће и прекомерна тежина.

Код нас су ретки предшколци који имају свој телефон, али то не значи да у вештини баратања иконицама заостају за вршњацима у развијеним земљама. Многи родитељи с мешавином стида и поноса говоре како њихов клинац зна сам да откључа телефон и пронађе игрицу, а они мало старији умеју и да је преузиму са интернета.

Зашто деца науче да користе мобилни и таблет пре него што науче да пишу и читају, а неки и пре него што проговоре?

– Зато што им родитељи дају. Они сами су нон-стоп са тим уређајима, неки и кад причају с децом гледају у екран. Деца желе да се понашају као велики, да раде исто што и родитељи. Онда родитељи увиде да то ни није лоша идеја, па им дају да се забављају. Често видимо како у ресторанима дају деци да гледају цртаће јер им је тако лакше – објашњава психолог Николина Милосављевић.

Доступан садржај је само по себи заразан и долази до промене у понашању која подсећа на зависност. „Политика” је пролетос писала о деветогодишњаку из Београда, који је каменом гађао мајку када је покушала да му одузме телефон. На Дечјој клиници за психијатрију процењено је да је с дечаком све у реду.

Промене које многи родитељи уочавају свакако су забрињавајуће. Американац Тим Фарнум има петоро деце и двојици синова, узраста 11 и 13 година, прошле године купио је смартфон. Временом је приметио да су енергични, ведри дечаци постали ћудљиви и тихи. Овај анестезиолог из Денвера покренуо је недавно иницијативу да се законом забрани продаја смартфона деци млађој од 13 година. Продавци би морали да питају купца за узраст примарног корисника и да подносе извештаје пореској управи. Први прекршај би се кажњавао опоменом, други казном од 500 долара, а сваки следећи дупло више. Многи кажу да ће петиција, ако прође процедуру, представљати претерано задирање државе у породична питања, али иницијатор не мисли тако. Удружење које је формирао изједначава приступ смартфону у раном узрасту са опасношћу од цигарета, алкохола или порнографије.

На помен одузимања телефона Фарнумови синови показивали су симптоме као зависници од кокаина, а он је истражујући статистику дошао до података који су га запрепастили. Контакт лицем у лице од суштинског је значаја за психички и физички развој малог детета. Сваки сат који дете проведе на дигиталном уређају је сат без физичке активности или социјалне интеракције. Превише технологије у раном узрасту може негативно да се одрази на развој мозга, да омете социјалне вештине и изазове нездраво ослањање на неуротрансмитер допамин, слично као код зависника од дроге и алкохола.

Николина Милосављевић приметила је слично понашање код своје трогодишње ћерке.

– Упала сам и ја у ту замку. Сама је знала да на мом телефону нађе „Јутјуб” и пусти омиљени цртаћ, али и многе друге потпуно бесмислене садржаје. Кад бих јој пустила нешто на телевизији, није имала стрпљења да погледа, тражила је нову стимулацију као да узима кокаин. Једна од карактеристика болести зависности је стална тежња за стимулацијом – каже наша саговорница и додаје да ћерка сада нема приступ телефону, осим ако успе да превари баку.

Незахвално је препоручити право време за први телефон, али отприлике то би било од 9 или 10 година. Ако дете може да издржи да на часу не извади телефон, зрело је да га има.