Новац и срећа

Верујем да би велика већина људи, када би их неко питао шта им је потребно да постану срећнији, једноставно одговорили да би их усрећило када би имали много више новца. Разлог за то је што у људском уму постоји једначина према којој се недостатак новца поистовећује са осећањем несрећности, а вишак новца са осећањем среће. Сматра се да што је више новца, то је већи доживљај среће.

Овакво уверење је један од главних разлога због којих људи себи постављају као важан животни циљ да остваре што боље финансијско стање, да постану богати. Међутим, истраживања су показала да однос новца, са једне стране, и доживљаја среће и задовољства животом, са друге стране, није тако једноставан.

Када људи немају довољно новца да би задовољили своје основне потребе – када живе у зони релативног сиромаштва – они повезују недостатак новца са осећањем животног незадовољства. У том случају они на пораст прихода заиста реагују повећаним животним задовољством и доживљајем среће. Али то чине само до оног нивоа када им новчани приходи омогућују задовољење својих основних потреба, то јест „пристојан живот”. Након тог нивоа, раст новчаних прихода, супротно очекивањима, нема тако велику моћ да повећа степен животног задовољства.

Другим речима, новац је веома важан оним људима који га немају довољно, али када достигну ниво „довољних прихода”, тада се њихова субјективна вредност новца смањује. Зато богаћење није гаранција да ће донети осећање животног задовољства и среће.

Код оних људи који су остварили богатство, укључујући и оне који су до великог новца дошли наследством или добитком на лутрији, показало се да се само две године након почетног осећања среће њихов ниво животног задовољства вратио на исти онај ниво који је постојао пре него што су остварили финансијску добит. То се објашњава њиховим навикавањем на боље услове живота и повећањем њихових циљева које је потребно остварити да би били задовољни или срећни. Дошло је до „хедонистичке адаптације” јер је ванредна позитивна ситуација која им је раније изазвала осећања среће и задовољства, постала уобичајена и нормална, тако да су пријатна осећања нестала.

Многи послови који су изузетно добро плаћени повезани су са великим стресом, дуготрајним радом, осећањима забринутости и стрепње, лошијим спавањем, што доводи до тога да су они који су финансијски успешнији често мање задовољни својим животима од оних који имају само „довољно добра” запослења.

Новац је вредност слична здрављу: несрећни смо ако га немамо, али ако га имамо не значи да ћемо због тога бити срећни и задовољни. Доживљај среће врло богатих људи је само нешто мало виши од осталих, што је сасвим супротно од медијске слике коју свакодневно свесно и несвесно упијамо.