Ко ће бити Санадер

Не­што се ме­ња у Европ­ској уни­ји, што ће, ра­ни­је или ка­сни­је, зах­те­ва­ти и про­ме­не у Ср­би­ји.

Кад је о овом дру­гом реч, не ми­слим на про­ме­ну вла­сти, већ на про­ме­ну по­на­ша­ња вла­сти у про­це­су при­сту­па­ња ЕУ, ако нам је за­и­ста још ста­ло до члан­ства у ЕУ.

Евро­па се ста­би­ли­зу­је и на­го­ве­шта­ва да би у до­глед­но вре­ме по­но­во мо­гла да бу­де онај ци­ви­ли­за­циј­ски узор ка­кав је до­не­дав­но би­ла.

Фран­цу­ски из­бо­ри и фан­та­сти­чан по­ли­тич­ки успон ње­ног но­вог пред­сед­ни­ка Ема­ну­е­ла Ма­кро­на до­не­ли су ко­нач­ну по­твр­ду да је про­шао „цу­на­ми по­пу­ли­зма” из ко­јег је про­ис­те­као „брег­зит”. Ма­крон је са­мо ове­рио оно што је пре то­га на­го­ве­ште­но у Хо­лан­ди­ји и Аустри­ји где де­сни де­ма­го­зи ни­су до­ба­ци­ли до­кле су би­ли уве­ре­ни да хо­ће.

Дво­го­ди­шњи пре­го­ва­рач­ки про­цес из­ла­ска Ве­ли­ке Бри­та­ни­је из ЕУ је по­чео и мо­ра да се за­вр­ши до 19. мар­та 2019. Би­ће то ме­ђаш за ко­ји се ЕУ већ при­пре­ма. Па­риз – Бер­лин, ста­ро је­згро ЕУ про­јек­та, као да је до­би­ло но­ву енер­ги­ју: Ма­крон и Мер­ке­ло­ва већ го­во­ре о „пре­о­бра­жа­ју ЕУ”, по­ми­ње се и ре­ор­га­ни­за­ци­ја евро­зо­не, ма­да све ово са из­ве­сном уз­др­жа­но­шћу, с об­зи­ром на то да не­мач­ка кан­це­лар­ка у сеп­тем­бру из­ла­зи пред би­ра­че, с ре­ал­ним из­гле­ди­ма за че­твр­ти ман­дат.

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ