Ср­би у Ослу

Рат­не и по­рат­не го­ди­не, као и еко­ном­ске не­да­ће, до­ве­ле су до то­га да је ве­ли­ки број др­жа­вља­на Ср­би­је и дру­гих ре­пу­бли­ка бив­ше СФРЈ на­пу­стио сво­ја ог­њи­шта и кре­нуо у свет „за бо­љим жи­во­том“. Јед­на од др­жа­ва где су на­шли свој дом је и Кра­ље­ви­на Нор­ве­шка, а пре­ма по­да­ци­ма ко­ји­ма рас­по­ла­же ам­ба­са­да Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у Ослу, у овој зе­мљи жи­ви из­ме­ђу 6.000 и 7.000 на­ших др­жа­вља­на, од че­га у са­мом Ослу око 1.800. За­хва­љу­ју­ћи ен­ту­зи­ја­зму љу­ди од ак­ци­је, ве­ли­кој во­љи и же­љи да се са­чу­ва­ју на­род­ни оби­ча­ји и тра­ди­ци­ја, дру­штве­ни жи­вот на­ших зе­мља­ка у овој скан­ди­нав­ској зе­мљи је у уз­ле­ту. Ор­га­ни­за­ци­јом за­бав­них и спорт­ских до­га­ђа­ја, ов­де се не за­бо­ра­вља за­ви­чај и по­тре­ба да се по­мог­не. Та­ко је у не­де­љу 18. ју­на, Ху­ма­ни­тар­на ор­га­ни­за­ци­ја „Ср­би за Ср­бе“ ор­га­ни­зо­ва­ла у „Ку­ба пар­ку“ у Ослу спорт­ско так­ми­че­ње у шу­ти­ра­њу трој­ки, на ко­ме је уче­ство­вао 41 так­ми­чар, де­сет је ушло у фи­на­ле, а по­бе­дио је Алек­сан­дар Лин­цнер. Та­ко­ђе, 13 еки­па је уче­ство­ва­ло на тур­ни­ру „3 пу­та 3“, и на­кон же­сто­ких, али фер ели­ми­на­ци­ја, пр­во ме­сто при­па­ло је еки­пи „Ибар Кра­ље­во”, дру­го је осво­ји­ла еки­па „Но нејм”, а тре­ће „Хар­мо­ни­ка­ши”. 

По­ред ко­ти­за­ци­је за так­ми­че­ње, ор­га­ни­за­то­ри су про­да­ва­ли „ху­ма­ни­тар­не“ кроф­не и дру­ге по­сла­сти­це и осве­жа­ва­ју­ће на­пит­ке, и на кра­ју так­ми­че­ња, ка­да су се са­бра­ли при­хо­ди, ху­ма­ни­тар­ни сал­до је 13.670 нор­ве­шких кру­на, што је око 1.500 евра. И ова сред­ства ће би­ти упла­ће­на они­ма ко­ји­ма су нај­по­треб­ни­ја. У ор­га­ни­за­ци­ји тур­ни­ра уче­ство­ва­ли су чла­но­ви ор­га­ни­за­ци­је „Ср­би за Ср­бе” Нор­ве­шка: Жар­ко Про­дан, Мла­ђен Ерић, Алек­сан­дра Сће­кић, Мо­мир Но­ва­ко­вић, Иван Ко­ва­че­вић, Лу­ка Ди­ми­три­је­вић, Ка­та­ри­на Ми­кић-Пу­по­вац, а до­при­нос су да­ли и мно­ги дру­ги, ди­рект­но или по­сред­но. У па­у­зи из­ме­ђу так­ми­че­ња од­и­гра­но је не­ко­ли­ко на­род­них ко­ла из Ср­би­је. Так­ми­че­ње је по­сма­тра­ло сто­ти­нак на­ших зе­мља­ка, а дан ра­ни­је на оба­ли мо­ра код Осла, у Кал­во­ји, дру­же­ње уз ро­штиљ, ги­та­ру и срп­ску за­ста­ву, ор­га­ни­зо­ва­ло је Срп­ско дру­штво „Рас“, у окви­ру ко­га од­не­дав­но по­сто­ји и исто­и­ме­но кул­тур­но-умет­нич­ко дру­штво. 

Фол­клор­ци су кра­јем про­шле не­де­ље у пар­ку Бир­ке­лунд­пар­кен, ско­ро у цен­тру глав­ног гра­да Нор­ве­шке, ор­га­ни­зо­ва­ли опро­штај­но дру­же­ње пред го­ди­шњи од­мор. У срп­ско ко­ло хва­та­ли су се и мно­ги Нор­ве­жа­ни, ко­ји не зна­ју наш је­зик, али су им дра­ги на­ши оби­ча­ји и му­зи­ка. На­ши кул­тур­ни по­сле­ни­ци ка­жу да се за је­сен спре­ма да­ле­ко ве­ћа ак­тив­ност, осни­ва­ње но­вих играч­ких по­ста­ва у окви­ру „Ра­са“, као и фол­клор за нај­мла­ђе и за оне у „нај­бо­љим го­ди­на­ма“. Тре­ба­ло је чу­ти и ви­де­ти ко­ли­ко дру­га­чи­је зву­че „Мо­ра­вац“ или „Ча­чак“ на се­ве­ру Евро­пе, и са ко­ли­ком же­љом гра­ђа­ни ра­зних на­ци­ја и бо­ја по­сма­тра­ју на­ше фол­клор­це. 

Оно што по­себ­но охра­бру­је је­сте чи­ње­ни­ца да се све ви­ше мла­дих укљу­чу­је у ак­тив­но­сти, и до­ла­зи у храм Све­тог Ва­си­ли­ја Остро­шког, што го­во­ри да се љу­бав пре­ма за­ви­ча­ју не­ће уга­си­ти и да ће са ових ме­ри­ди­ја­на још ду­го сти­за­ти по­моћ у до­мо­ви­ну, они­ма ко­ји­ма је нај­по­треб­ни­ја.

Ми­лан Ми­ја­то­вић, Осло