Мандићева обезбедила светску бронзу

Већ тријумф Вање Станковић у категорији до 49 кг био је довољан да се наступ теквондоиста Србије на 23. светском првенству прогласи за најуспешнији до сада, јер је на претходним шампионатима освајана по једна бронза, а у Муџуу у Републици Кореји први пут освојене су две медаље.

Другу је освојила наша најуспешнија теквондоисткиња свих времена Милица Мандић, а то њено одличје за сада је бронзано али данас ће 26-годишња такмичарка Галеба имати прилику да га замени за сјајније, јер данас су на програму полуфинала и финале у категорији до 73 килограма.

Мандићева је прву светску медаљу, бронзану освојила као 20-годишњакиња на Светском првенству 2011. године у Гјонгџуу, такође у Јужној Кореји, а тај успех поновила је у постојбини теквондоа после три тешке борбе и победа против јаких ривалки.

У првој борби, у шеснаестини финала репрезентативка Србије је савладала Кубанку Гленис Ернандез са 6:5 и реванширала јој се за пораз у четвртфиналу на Светском првенству у Пуебли 2013. године (7:3). Кубанка је тада постала светска шампионка! У осмини финала за ривалку имала је 20-годишњу Туркињу Булат, коју је 2015. победила на „Холандија опену” (1:0), а која је први трофеј на великим такмичењима освојила овог пролећа заузевши треће место на Европском првенству за такмичарке до 21 године. Мандићева је победила с 5:3, а сва три поена која је изгубила били су казнени поени.  

У четвртфиналу и борби за медаљу Мандићева се среле са старом ривалком и добром пријатељицом Хрватицом Петром Матијашевић, која је због неспоразума у свом савезу 2015. почела да се бори под заставом Македоније. И у Муџуу Мандићева је била успешнија, али до победе није дошла лако. У првој рунди ривалке су биле веома опрезне и није било поена, а другу рунду Мандићева је отворила с три поена вредним ударцем у главу, водила је чак и са 9:4 у последњем делу борбе, али Матијашевићева се није предавала. Силовито је нападала, сакупљала поене, али Мандићева је успела да сачува предност, победила с 9:8, обезбедила другу светску бронзу и шансу да се данас избори за још сјајније одличје.

– Срећна сам и поносим се што смо данас успели да дођемо до медаље. Иза мене је био тежак период, али сам заједно са тренером Јовићем и целим тимом прегурала ове борбе. Сутра ме очекује искусна противница из Холандије коју добро знамо. Очекујем добру борбу и надам се финалу. Колико ми је драго што сам успела да уђем у полуфинале Светског првенства, толико ми је жао Петре која ће се после ове борбе повући са татамија. Она је сјајна такмичарка, која је оставила траг у нашем спорту. Није ми свеједно што се опрашта од теквонда после борбе са мном. Желим јој све најбоље у животу – рекла је после четвртфинала 26-годишња Милица Мандић, која је Матијашевићу зауставила и у полуфиналу на прошлогодишњем Првенству Европе.

Веома задовољан успехом своје пуленке био је и тренер Драган Јовић:

– Овај улазак у полуфинале ми је једнако драг као и освојене олимпијске медаље које су освојиле Милица Мандић и Тијана Богдановић и као светско злато Вање Станковић од пре неки дан. Последње две године Милица је пролазила кроз разне критичне моменте уз много повреда које су трајале и трајале. Увек је била ту и освајала је медаље, али не баш оне највеће што би по квалитету могла. Ово је сјајно за њен наставак каријере и због тога ми је пуно срце. Само прави шампиони могу ово да преброде и поново дођу на трон. Сутра је нови дан – рекао је Јовић.

А у новом дану – стара ривалка…

Холанђанка Решми Огинк је победила Шпанкињу Кастро с 12:4, Иранку Пуресмаил с 15:2 и у четвртфиналу Хрватицу Иву Радош с 20:10. Две године је старија од наше шампионке, била је трофејна јуниорка, на међународним сениорским турнирима чак 17 пута је освајала прва места, али на великим шампионатима није имала много среће. Једину бронзу освојила је прошле године на Европском првенству на којем је Мандићева освојила друго сребро, али тада се нису међусобно бориле. Ипак, добро се познају. Састале су се седам пута, а сем првог дуела 2013. када је Мандићева победила с 12:4, били су то тешки, равноправни дуели од којих се четири завршени са по 1:0. Наша репрезентативка води с 4:3, а последњи дуел у финалу „Ју-Ес опена” Огинкова је решила у своју корист (7:4).

Не би требало сумњати да ће олимпијска шампионка из 2012. и њен тренер припремити добру тактику за полуфинални дуел с Огинковом, као и да ће се припремити за финале у које ће ући и боља из другог полуфинала у којем се састају актуелна олимпијска (- 67 кг) и светска шампионка (- 73 кг) Хјери Ох (Јужна Кореја) и Марија дел Росарио Еспиноза (Мексико), олимпијска шампионка из Пекинга 2008, бронзана из Лондона 2012. и сребрна из Рија 2016. све у најтежој олимпијској категорији (+ 67 кг).

У полуфиналима у категорији до 73 кг љубитељи теквондоа моћи ће да виде три олимпијске шампионке и то ову категорију сврстава међу најквалитетније на досад најјачем светском шампионату на којем учествује 971 борац из 183 земље.

На татамију и Радмиловићева и Вучковић

У четвртак ће, поред Мандићеве, Србија имати још двоје такмичара у Муџуу – Александру Радмиловић (до 57 кг) и Николу Вучковића (до 63 кг). Радмиловићева је 17. носилац, Вучковић 11. али у конкуренцији 90 бораца, међутим обоје су мотивисани и спремно очекују данашње борбе.

Наши репрезентативци у најтежим категоријама Драшко Јованов (- 87 кг) и Марко Ђуричић (+ 87 кг) нису дуго опстали на татамију. Ђуричић је у првом дуелу победио Лопеза из Никарагве с 23:2, а у другом изгубио од бившег првака Европе Армана Маршала Силе, који наступа за Белорусију, с 20:5. Јованов је елиминисао Украјинца Боднара 19:9 у шеснаестини финала, а у осмини изгубио с 24:16 од Шпанца Даниела Рос Гомеза, трећепласираног с Европских игара у Бакуу.