Зауставите Интернет!

„Зауставите Ројтерс!”, анегдотска доскочица из (наше) историје, из времена када су функционери веровали да могу да спрече објављивање политички неподобних вести, није, рекло би, се применљива данас, када је свет повезан Интернетом који игнорише државне границе, омогућава инстант комуникацију и неспутано ширење информација.

Али, да ли је баш тако? Све више је доказа да и данас има настојања да се „заустави Интернет”. Права експлозија он-лајн садржаја, који се непрестано креирају у сваком кутку планете и који су у сваком моменту доступни свима који имају излаз на глобалну инфо-страду, није промакла ни онима који своју власт одржавају, између осталог, и на ускраћивању информација онима којима владају. Отуда, растућа цензура Интернета у директној је сразмери са порастом његовог коришћења као моћног средства политичке мобилизације.

Ова цензура се практикује на сваком континенту, тврди Амнести интернешенел, који је покренуо глобалну кампању да се тренд ограничавања Интернета заустави уз поруку да је ово ново бојиште за људска права.

Све је, наравно, више и оних који проучавају ту нову област, па се тако у књизи недавно објављеној у Америци под насловом „Access Denied: The Practice and Policy of Global Internet Filtering” („Приступ ускраћен: Пракса и политика глобалног филтрирања Интернета”), показује да државе, чак и оне које званично не контролишу садржаје Интернета, проналазе начине и технике да, сходно политичким потребама, својим грађанима ускрате оно што је по оцени власти непожељно да виде.

Као најсвеобухватнији Интернет цензор најчешће се помиње Кина, која рутински блокира поједине сајтове, што је било очигледно после прошломесечних немира на Тибету. Кинезима – процена је да тамо Интернет користи око 130 милиона људи – забрањени су садржаји који „угрожавају државну безбедност и јавни интерес”, што се пре свега односи на поједине блогове (интернет-дневнике) на којима се расправља о унутрашњим кинеским питањима и политичким слободама, али су исто тако повремено недоступни и портали великих западних медијских кућа, попут Би-Би-Сија, док је Википедија, популарна он-лајн енциклопедија перманентно блокирана.

Посетиоци интернет-кафеа обавезни су да се приликом сваке посете региструју, а западни медији тврде да је због интернет-активности у кинеским затворима око 60 особа.

У Пекингу се званично тврди да нема интернет-цензуре, као и да се домаће законодавство у овој области не разликује битно од америчког или британског. Пре неки дан, међутим, емитована је вест о поруци Олимпијског комитета кинеској влади – подсећању да је, као олимпијски домаћин, у обавези да сасвим отвори интернет-комуникације за око 30.000 акредитованих и неакредитованих новинара који ће у августу извештавати о овом спортском (и медијском) спектаклу.

Није тајна ни да у контроли интернет-садржаја Кини (не)вољно помажу и велике интернет-корпорације, попут Гугла, Јахуа и Мајкрософта, које са властима у Пекингу имају договоре о блокирању појединих политичких садржаја, док су за узврат добили дозволу да у Кини послују и убирају профит. Гугл је лане оштро критикован због тога што је Кини предао податке о корисницима његових сервиса, који су у оптицај пустили спорне материјале.

Кина је у центру пажње због свог глобалног значаја и улоге, али сличним методама контроле интернет-садржаја прибегавају и други. Најчешће се у овом контексту, као најагресивнији, помињу Иран и Саудијска Арабија. У овом друштву је и Куба, где је и продаја компјутера строго регулисана.

Сирија, где је последњих година број корисника Интернета нарастао на око милион, док их је пре осам година било мање од 20.000, блокира око 150 „неподобних” сајтова, док посетиоци интернет-кафеа треба да пријаве своје личне податке, као и он-лајн проведено време. „Репортери без граница” су 2006. године Сирију прогласили за „највећи затвор сајбер-дисидената” на Блиском истоку.

У Уједињеним Арапским Емиратима забрањен је приступ порнографским садржајима и сајтовима који критикују тамошње власти. У Бурми није дозвољено коришћење веб-мејл система као што су Хотмејл или Јаху. У Вијетнаму, такође, доследно се надгледа рад интернет-кафеа, док је Пакистан недавно, покушавајући да блокира Јутјуб, у једном моменту изазвао вишечасовну глобалну блокаду овог популарног сајта за размену видео-записа.

На Западу, дотле, нема цензуре садржаја, али и тамо је на делу „велики брат” који надгледа интернет-саобраћај, у име борбе против тероризма, у чему се, после 11. септембра, највише одмакло – управо у Америци.