Осредњи смо тим, ако не играмо пуном снагом
Наши одбојкаши су отишли у Куритибу (Бразил) да покушају да сачувају трофеј који су освојили прошле године. Међутим, нису успели у томе. Изгубили су обе утакмице на финалном турниру – од Американаца с 3:1, а од Француза с 3:2 – и нису ни ушли у полуфинале Светске лиге.
Против САД наш тим је одиграо само један сет добро (онај који је добио), али тада је противник већ водио с 2:0. Што је то било тако заслужни су и наши играчи, јер су у другом сету застали када је све било у њиховим рукама – водили су с 23:20 и изгубили с 25:23.
У окршају с Франуском нашем тиму је била неопходна победа с најмање 3:1, то јест да не изгубе два сета. На жалост, изгубили су их одмах на почетку, тако да је нада у пробој у полуфинале врло брзо нестала. После тога су заиграли одлично, али им то није било довољно да се изборе макар за утешну победу. Противник као да је предахнуо и у петом сету нам досолио со на рану.
Ово је трећа година од како је Никола Грбић селектор и сваки пут је наша репрезентација стигла на завршни део Светске лиге. Први пут је Србија била друга, затим прва, а сада пета (то место дели с Русијом). После растанка од трофеја рекао је:
– Генерално, највећи жал који имам је што нисам видео екипу да игра на нивоу на који смо навикли и на коме ја желим да игра. Не толико по бројевима, колико емотивно. Ми морамо да разумемо да смо екипа која ако не игра са сто посто својих могућности, једноставно постанемо осредња екипа. И кад год немамо енергију на терену, кад год немамо позитивну емоцију да се бодримо, да вичемо, да избацимо то из себе, онда се свако затвори у свој угао, нико не прича ни са ким, ћутимо и чекамо да видимо шта ће да се деси. Не кажем да је то било толико лоше, међутим, видело се да нам не иду ствари онако како смо навикли, како желимо и да имамо много проблема да прихватимо да је то тако. И то се много рефлектовало на нашу игру.
Што се поука из ове Светске лиге тиче (ове године предстоји Европско првенство) Никола Грбић је казао:
– Имамо младу екипу, која треба да учи из оваквих искустава. И ја као тренер, и они као играчи. Са техничке стране свесни смо наших добрих страна и наших лоших страна. Треба да се ради и ми свакодневно радимо на томе. Оно на чему заиста морамо да порадимо је да ако не дајемо све од себе и не играмо с еуфоријом, онда ризикујемо да и с екипама које нису на нашем нивоу играмо егал или чак и да изгубимо.
За разлику од Светске лиге у којој су под његовим руководством постигнути добри резултати, па и ове године, на осталим такмичењима наши одбојкаши се нису прославили. На Европском првенству пре две године нису се пробили из групе, а нису ни квалификовали на Олимпијске игре 2016, што је прво пропуштено велико такмичење од повратка наше репрезентације (1995) после санкција нашој земљи.
У мају је Србија обезбедила да игра на Светском првенству идуће године. То је, разуме се, похвално, али главни испит ове године тек следи, а то је Европско првенство. И ту би требало да се већ примене оне поуке о којима је Никола Грбић говорио.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
