Србија међу самитима

За свега неколико претходних дана Србија је прошла кроз серију међународних скупова и састанака. Дипломатске активности које би могле да одреде будућност читавог Балкана одвијале су се од Истанбула преко Трста – и назад до Солуна.

Недеља самита отпочела је на Босфору, где је председник Александар Вучић у понедељак разговарао са турским колегом Реџепом Тајипом Ердоганом у склопу Светског нафтног конгреса.

Са догађаја посвећеног глобалним енергетским питањима ударна вест у домаћим медијима била је да је на столу и „Турски ток”, намењен дистрибуцији гаса из Русије.

Траса која ће водити преко Турске требало би да потом обухвати Бугарску и Србију, која би у том случају постала транзитна држава, што би јој омогућило да наплаћује таксе за транспорт гаса. План је да гасовод буде завршен 2019. будући да Русија најављује да ће тада затворити транспорт овог енергента преко Украјине.

Двојица лидера разговарала су и о привредној сарадњи, па је Вучић најавио посету Ердогана и 150 представника турских компанија на јесен. Да је изградња „Турског тока” једно од кључних питања за цео Балкан, али и шире окружење, потврдило је и присуство бугарског премијера Бојка Борисова, као и председника Азербејџана Илхама Алијева. Колики значај Анкара придаје Београду, сведочи и то што је српски председник на овом самиту седео одмах поред Ердогана, а турски шеф државе је привремено напустио радни ручак како би лично испратио Вучића.

Свега два дана после сусрета у Истанбулу на супротној, северозападној граници Балканског полуострва, у Трсту, одржан је четврти самит лидера западног Балкана у склопу Берлинског процеса, дипломатске иницијативе за проширење ЕУ. Србију је на овом скупу представљала председница владе Ана Брнабић, а присутне су биле делегације Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине, Албаније, као и институција Косова. Сви учесници, осим БиХ, потписали су том приликом уговор о транспортној заједници.

Брнабићева, којој је ово била прва државничка активност у иностранству од када је започела мандат, састала се у Трсту са немачком канцеларком Ангелом Меркел, европским комесаром за проширење Јоханесом Ханом, представницима Европске инвестиционе банке и Светске банке, као и премијерима Македоније и Словеније Зораном Заевим и Миром Цераром, чиме је успоставила добре радне контакте са колегама из региона. Скупу је присуствовао и први потпредседник владе и шеф дипломатије Ивица Дачић који је поручио да је овај догађај доказ како је западни Балкан пред очима ЕУ. Претходно су из Брисела послали поруку да је циљ чвршће повезивање западнобалканског простора, а Хан је изјавио да се регион припрема за будуће јединствено тржиште.

Фокус се у четвртак преместио на Солун, где је организован први састанак Савета за националну сарадњу Србије и Грчке. У медијима овај догађај окарактерисан је као отварање новог поглавља између Београда и Атине, и то у време када се навршава век и по од потписивања уговора о савезу две земље и 135 година од успостављања дипломатских односа. Осим порука о јачању традиционалног пријатељства, у Солуну је парафирано и више међудржавних уговора из различитих области.

Главни догађај је био састанак председника Вучића и грчког премијера Алексиса Ципраса, а нешто касније и трилатерални скуп, где им се придружио и Бојко Борисов. Тема је била и енергетска сарадња, будући да је председник бугарске владе пре три дана боравио у Истанбулу где је било речи о „Турском току”. Вучић је у Солуну разговарао и са председником Европске комисије Жан-Клодом Јункером.

Вучић је за време боравка у Солуну нагласио да наша земља жели од Брисела да чује оквирни рок када би требало да буде примљена у чланство ЕУ, али и оценио да се иза примедби око поглавља 23 и 24 заправо крије Косово. „Да је све у реду по питању Косова, били бисмо шампиони и у људским правима. Чека се да се види шта ће бити око Косова, али кажите нам отворено шта је то што треба да направимо и до када”, казао је председник Србије.

Сличну изјаву упутио је и у среду, док је одржаван сусрет у Трсту, када је навео да од ЕУ желимо да чујемо одговор да ли је заиста заинтересована за чланство наше земље, уз оцену да „не желимо више да слушамо обећања и одуговлачења”. Раније тог дана, европска комесарка за безбедност и спољну политику Федерика Могерини казала је да су „критеријуми за приступање јасни за све и ту нема пречица”. Додала је и да „у највећој мери од Србије зависи када ће одредити датум приступања ЕУ” и да ће чланство доћи са реформама, уз нормализацију односа са Приштином. Непосредно пре ових изјава шефице европске дипломатије, на убрзан пријем Србије уз захтев да ЕУ пружи помоћ Београду у реформама позвали су представници четири државе Вишеградске четворке – Мађарске, Чешке, Словачке и Пољске, а уз њих и владе Аустрије, Словеније и Хрватске.

Недеља међународних сусрета настављена је и после Солуна, пошто је Вучић у петак разговарао са председником Европског савета Доналдом Туском. Високи чиновник из Брисела рекао је да Србија може да рачуна на чланство у ЕУ када заврши све неопходне реформе и оконча дијалог с Приштином. „Постоји перспектива, и то је добро, али Србија жели да добије значајнију мотивацију”, поручио је Вучић и закључио да је „сада време да се разговара са канцеларком (Ангелом) Меркел и са председником Француске Емануелом Макроном”.