ЕУ убрзава саобраћај у Србији
Србија ће у блиској будућности моћи да рачуна на више новца из европских фондова за изградњу и обнову путева и железнице, речено је за „Политику” у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. На оправданост оваквог очекивања, кажу, упућују резултати разговора представника Владе Србије са представницима Европске инвестиционе банке (ЕИБ), Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Свеске банке на четвртом Самиту о западном Балкану, који је у оквиру Берлинског процеса недавно одржан у Трсту.
На преговарачком столу у Трсту били су пројекти у нашој земљи вредни око 300 милиона евра.
– Потписивање уговора са ЕИБ о финансирању радова на пружном правцу од Ниша до Димитровграда очекује се ускоро – кажу у Министарству саобраћаја.
– Реч је о последњој деоници преосталој за електрификацију, а разговарало се и о изградњи железничке обилазници око Ниша.
Светска банка и ЕБРД финансирале би изградњу „ауто-пута мира” Ниш–Мердаре–Приштина. Овом приликом разговарало се о изградњи прве деонице од Ниша до Плочника, вредне 230 милиона евра у комбинацији гранта из Инвестиционог оквира за западни Балкан, средстава ЕИБ, и новца из буџета Србије, речено нам је у овом министарству.
Споразум о транспортној заједници, иако без парафа представника БиХ, један је од три важна документа самита у Трсту, тврде учесници тог скупа. Његово спровођење наредних година, под паском бриселске администрације, треба да поједностави и појефтини пословање привреда региона.
– Оснивање транспортне заједнице прво ће интегрисати транспортна тржишта региона, а затим ће уследити њихова интеграција са транспортним тржиштем Европске уније – објашњава Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије. – Уз усклађивање прописа и развој саобраћајне инфраструктуре, споразум о транспортној заједници ће привреди, пре свега, донети једноставније административне процедуре у прекограничној трговини, уштедети и време и новац и омогућити лакше, брже и ефикасније пословање.
Колико је то важно најбоље говори податак да се компаније западног Балкана суочавају се значајним регулаторним баријерама, тиме и трошковима у међусобној трговини, који умањују њихов учинак и онемогућавају да у пуној мери искористе извозне потенцијале, указује Чадеж.
– Трошкови транспорта у региону износе 16 одсто његовог бруто домаћег производа, што је двоструко више у односу на просек у Европској унији – указује Чадеж.
– Балкански извозници имају чак 20 одсто веће издатке при преласку граница и три пута веће трошкове усклађивања документације него компаније из Европске уније.
Оснивање транспортне заједнице, ослоњене на агенду повезивања, донеће и боље транспортно умрежавање региона и са Европом, кроз реализацију приоритетних заједничких инфраструктурних пројеката. То ће компанијама донети не само боље саобраћајне везе и модерније путеве, пруге, луке, аеродроме, већ и послове за фирме из региона на њиховој изградњи.
Чадеж подсећа да је један од резултата самита у Трсту и Коморски инвестициони форум комора региона. Оне окупљене припремају своје привреде за предстојеће тендере и заједнички наступ, умрежавају компаније у грађевинске и конзорцијуме из других области, како би тако удружене, могле да добију што више послова изградње саобраћајне и друге инфраструктуре, што ће финансијски подржати Европска унија.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


