Наш официр у Београду имаће дипломатски статус

Како Фронтекс може да помогне Србији у решавању мигрантске кризе?

Ми сарађујемо са надлежним органима у Србији кроз такозване радне аранжмане. Један од тих видова сарадње је анализа ризика у области нелегалне миграције и безбедности. Такође сарађујемо и у погледу илегалне трговине оружјем, затим сузбијања разних криминалних активности, крађе возила па чак и превенције тероризма, јер је и тај аспект део нашег мандата када је реч о чувању граница.

Вероватно је мигрантска криза у овом тренутку највише у вашем фокусу?

Ми у Фронтексу организујемо обуке за припаднике српске полиције како би она унапредила своје вештине за разне послове, између осталог и за повратак миграната. Пошто је реч о илегалним мигрантима из Авганистана, Пакистана који бораве у Србији, а који немају право да уђу у ЕУ, ми организујемо обуку за припаднике српске полиције како би били оспособљени да прате мигранте у процедури њиховог повратка у земље одакле су дошли. Такође, имамо одређене активности које су усмерене на то да Србију припремимо за оно што је чека када буде постала чланица ЕУ. У том смислу имамо неке пројекте из ИПА 2 фонда. Конкретно, ми смо задужени за пројекте који се тичу управљања границама и управљања миграцијама и наш средњорочни циљ јесте да помогнемо Србији јер знамо да ће њене полицијске снаге, једног дана када она буде у ЕУ, бити део Фронтекса.

Да ли је тачно да сте тражили да ваше особље добије дипломатски статус у Србији?

Као што сам рекао, имаћемо официра за везу који ће да ради у делегацији ЕУ. С обзиром на то да је делегација ЕУ дипломатска мисија, онда ће самим тим и тај официр за везу да има дипломатски статус. Исти принцип смо применили у Турској где имамо официра за везу који ради у Делегацију ЕУ у Анкари и тај исти принцип ћемо да применимо у Нигеру где такође имамо официра за везу који седи у Делегацији ЕУ, јер је ова мисија својеврсна амбасада.

Фронтекс има потпуну слику о кретању миграната. Можемо ли очекивати нови и можда већи талас избеглица из Азије и Африке?

За сада главни фокус и истовремено главни изазов за ЕУ представља централна медитеранска рута којом мигранти иду од Либије до Италије. Ове године забележили смо 85.000 миграната који су користили ову руту. Већина њих су економски мигранти који долазе из западне Африке, из подсахарских земаља. Такође имамо и велику групу из Бангладеша, који авионима долете до Триполија и онда на магарцима или слично путују даље, а потом морским путем до Италије. Ту, на путу до Италије, постају жртве кријумчара. Од почетка ове године забележили смо око две хиљаде смртних случајева на овом путу. Друга велика рута је источна где од Турске један крак иде ка Бугарској, други ка Грчкој. Она је у великој мери под контролом, нарочито од када је склопљен споразум између Турске и ЕУ. Штавише, од тада је број миграната који користе ту руту опао за 95 одсто. То је добра вест и за саму Србију.

Како коментаришете потез Мађарске која је пустила струју на границу са Србијом?

Када је реч о заштити граница, свака земља чланица „шенгена” може да изабере инструменте које ће да примењује, тако да не могу да кажем који су конкретно инструменти добри или не. Ограде скрену мигранте са њиховог пута, али оне не решавају проблем. Наша агенција је управо ту да подстиче сарадњу са суседним земљама јер ми сматрамо да је то прави начин за решавање проблема. То је и порука коју сам дошао да пренесем у Београд – да желимо да још више унапредимо сарадњу са Србијом, а не да дижемо ограде или зидове.

Колико је миграната дошло у Европу од почетка кризе, а колико их је враћено у њихове земље?

У ЕУ је 2015. године ушло 1,1 до 1,2 милиона илегалних миграната. Већина њих је преко Грчке и Бугарске завршила у Немачкој, а много их је отишло и у Шведску. Тај број је 2016. смањен на око 380.000. Што се тиче репатријације, 170.000 људи је враћено у земље које нису чланице ЕУ. Улога наше агенције је у протеклој години дана измењена, наши ресурси су појачани и у сегменту који се тичу повратка. Од прошле године смо три пута повећали број летова за враћање економских миграната. Отворили смо неке нове дестинације као што су Пакистан и Авганистан, дакле земље са којима ЕУ има потписан споразум о репатријацији. Фронтекс само помаже у репатријацији, али је ипак одлука сваке појединачне земље чланице кога ће да врати.