Опроштај уз бронзу

Четврти пут веслали су Виктор Пивач и Мартин Мачковић у двојцу без кормилара на светским шампионатима за млађе сениоре (до 23 године) и четврти пут освојили медаљу. После сребра на дебију 2014. и златних медаља 2015. и 2016. у Пловдиву су освојили бронзано одличје изборивши га дословно у последњем метру трке.

У трци којом је доминирао румунски двојац Пивач и Мачковић су само у другој четврти трке веслали сабије но што су очекивали, али друго место држали су све до завршнице када су их претекли Французи и Американци. Наши веслачи нису желели да се опросте од ове конкуренције, начинили су додатни напор и с 6:34,10 претекли Американце Ричардса и Коригана за два стота дела секунде (6:34,12). Сребро су освојила браћа Турлан (Француска) с 6:33,49, а злато 19-годишњи Румуни Паскарију и Тиганеску (6:31,79), прошле године јуниорски шампиони Европе, и најавили да ће наредних година владати овом дисциплином, попут нашег двојца.

– Ово нам је била једна од најтежих трка у досадашњој каријери и пресрећни смо због чињенице да смо четврти пут узастопно стигли до победничког постоља. Мислим да то никоме до сада није пошло за руком у овој конкуренцији. Планирали смо да у последњој четвртини трке нападнемо злато. Међутим, као да нам је понестало снаге. Французи су много боље финиширали и они су нас први претеклиа затим и Американци. Ипак, последњим атомима снаге успели смо да у последњих неколико завеслаја стигнемо до бронзе – рекао је Виктор Пивач.

Штрокер Мартин Мачковић је додао:

– За шампионат у Пловдиву заједно смо се припремали свега 25 дана, а трке у Бугарској су нам биле прве заједничке од прошлогодишњег шампионата у Ротердаму. Можемо да будемо поносни на нашу причу у конкуренцији млађих сениора коју завршавамо са четири узастопна светска одличја. Ово, пак, доживљавамо само као почетак. И Пивачу и мени остала је још година дана студија у Америци, а план је да се после тога вратимо у Србију а крајњи циљ су нам наравно Олимпијске игре у Токију 2020.

Задовољан је био и тренер нашег репрезентативног двојца Лазо Пивач, посебно оним што су у самој завршници показали наши веслачи:

– На крају, уз надљудски напор, стигли до постоља и бронзе која за мене као тренера сија златним сјајем. Показало се да 25 дана припрема није било довољно за виши пласман и да су у овом тренутку Румуни и Французи били спремнији и бољи.