Радници крагујевачког „Фијата” изборили се за веће плате

И пре не­го што су рад­ни­ци „Фи­ја­та” сту­пи­ли у ге­не­рал­ни штрајк, би­ло је ја­сно да упр­кос свим суб­вен­ци­ја­ма др­жа­ве, овој ком­па­ни­ји би­знис у Ср­би­ји не иде до­бро. На кра­ју про­шле го­ди­не ова ком­па­ни­ја је­сте има­ла до­бит од 2,1 ми­ли­јар­ду. Али оно што се ја­сно ви­ди из фи­нан­сиј­ског из­ве­шта­ја је­сте то да би без по­мо­ћи др­жа­ве „Фи­јат” био у ми­ну­су од 1,6 ми­ли­јар­ди ди­на­ра. Јер са­мо у то­ку про­шле го­ди­не при­хо­ди од суб­вен­ци­ја, до­на­ци­ја и до­та­ци­ја из­но­си­ли су 3,7 ми­ли­јар­ди ди­на­ра. 

На све то, па­да про­да­ја „Фи­ја­то­вих” ауто­мо­би­ла на свет­ском и на до­ма­ћем тр­жи­шту. Ка­да се „Фи­јат“ 2008. дру­ги пут по­ја­вио ме­ђу Ср­би­ма, по­ла ве­ка на­кон што је „За­ста­ви“ про­дао ли­цен­цу за „фи­ћу”, ре­че­но је да се на на­шем тр­жи­шту не ра­чу­на на ве­ли­ку про­да­ју „500Л“. Зна­ло се да про­се­чан ку­пац у Ср­би­ји не мо­же да из­дво­ји 15.500 евра за но­ви ауто­мо­бил.

Та про­це­на је до­би­ла по­твр­ду у прак­си, с об­зи­ром на то да по­да­ци го­во­ре да се у на­шој зе­мљи го­ди­шње про­да око два од­сто укуп­не про­из­вод­ње „ве­ли­ког фи­ће”. „Фи­ја­тов“ ауто­мо­бил ко­ји се пра­ви у Кра­гу­јев­цу на­ме­њен је, пре све­га, тр­жи­шту ЕУ и Се­вер­не Аме­ри­ке, где се пла­си­ра го­то­во це­ло­куп­на про­из­вод­ња.

Се­риј­ска про­из­вод­ња „ве­ли­ког фи­ће” по­че­ла је с је­се­ни 2012, ка­да се у фа­бри­ци днев­но пра­ви­ло из­ме­ђу 500 и 550 ауто­мо­би­ла. 

Це­на основ­ног мо­де­ла са нај­скром­ни­јим па­ке­том опре­ме би­ла је 15.500 евра. На­шем тр­жи­шту је би­ла на­ме­ње­на још „си­ро­ма­шни­ја” вер­зи­ја, по це­ни од 13.490 евра, али се та­кав ауто, бар у Кра­гу­јев­цу, ни­је мо­гао на­ћи у про­дај­ним са­ло­ни­ма. „Фи­јат” је 2013. на­пра­вио но­ву вер­зи­ју за на­шег куп­ца – „500Л на­ци­о­на­ле” про­да­вао се по це­ни од 10.900 евра.

Про­да­ја у Ср­би­ји је по­ра­сла ка­да је „Фи­јат“ по­ну­дио „ве­ли­ког фи­ћу“ по це­ни од 9.990 евра, уз про­грам ре­ци­кла­же и за­ме­ну ста­ро за но­во, али је уку­пан пла­сман „500Л” на на­шем тр­жи­шту и да­ље био скро­ман, не ве­ћи од два про­цен­та укуп­не кра­гу­је­вач­ке про­из­вод­ње. Пре­ма по­да­ци­ма ко­је је „По­ли­ти­ка“ об­ја­ви­ла 2013, у пр­ва че­ти­ри ме­се­ца те го­ди­не „Фи­јат“ је у Кра­гу­јев­цу на­пра­вио 35.000 „500Л“, а у Ср­би­ји је у том пе­ри­о­ду про­да­то све­га 450 тих ауто­мо­би­ла. Би­ло је то 1,5 од­сто укуп­не про­из­вод­ње на­ше фа­бри­ке.

Го­то­ва сва про­из­вод­ња у кра­гу­је­вач­кој фа­бри­ци на­ме­ње­на је из­во­зу: у Евро­пи се пла­си­ра 80 од­сто, а на се­вер­но­а­ме­рич­ком тр­жи­шту 20 од­сто ауто­мо­би­ла. Што се Евро­пе ти­че, „Фи­јат“ нај­ви­ше ра­чу­на на про­да­ју у Ита­ли­ји, Не­мач­кој, Шпа­ни­ји, Фран­цу­ској, а ве­ли­ки ис­ко­рак је на­пра­вљен ка­да је „500Л“ по­ну­ђен куп­ци­ма у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји. Про­да­ја „500Л“ у Аме­ри­ци је под­ба­ци­ла, бу­ду­ћи да та­мо­шњи куп­ци ви­ше во­ле ро­бу­сни­је че­тво­ро­точ­ка­ше. О то­ме је го­во­рио и ге­не­рал­ни ди­рек­тор гру­па­ци­је „Фи­јат Крај­слер“ Сер­ђо Мар­ки­о­не.

Пр­ве го­ди­не из­во­за, 2013, у Кра­гу­јев­цу је на­пра­вље­но око 120.000 „500Л“, план за ову је на ни­воу про­шло­го­ди­шње про­из­вод­ње – око 85.000 ауто­мо­би­ла, што ни­је ни тре­ћи­на про­јек­то­ва­них ка­па­ци­те­та ов­да­шње фа­бри­ке у ко­ју је уло­же­но 1,3 ми­ли­јар­де евра.

Исто­вре­ме­но, про­мет кра­гу­је­вач­ког „Фи­ја­та” сва­ке го­ди­не опа­да за око 200 ми­ли­о­на евра: 2013. од из­во­за је за­ра­ђе­но 1,53 ми­ли­јар­де, 2014. 1,36, 2015. 1,19 ми­ли­јар­ди, а про­шле го­ди­не 990,7 ми­ли­о­на евра.

Про­да­ја ре­сти­ли­зо­ва­не вер­зи­је „500Л“, чи­ја је се­риј­ска про­из­вод­ња по­кре­ну­та пре два ме­се­ца, по­чи­ње у сеп­тем­бру, по­сле „фе­ра­го­ста“ – ко­лек­тив­ног го­ди­шњег од­мо­ра у Ита­ли­ји.  Це­не зва­нич­но ни­су об­ја­вље­не, ма­да су не­ки ме­ди­ји ја­ви­ли да ће „500Л“ са 40 но­вих де­ло­ва, у за­ви­сно­сти од вер­зи­је (пут­нич­ки „ур­бан“, ла­ки те­ре­нац „крос“ и „ва­гон“ са се­дам се­ди­шта) и па­ке­та опре­ме, ко­шта­ти из­ме­ђу 18.400 и 20.870 евра. По све­му су­де­ћи, не­мач­ки и фран­цу­ски „по­лов­ња­ци“ ће и да­ље би­ти атрак­тив­ни­ји за на­ше куп­це.

Нови колективни уговор на три године, без права на штрајк

Радници крагујевачког Фијата, према споразуму који ће у уторак бити потписан, добили су нови колективни уговор на три године, који подразумева повишицу у складу са званичном стопом инфлације, али и одустајање од био каквих штрајкова у том периоду. „Представници синдиката прихватили су да се уздржавају од било каквих штрајкова током целог периода трајања новог колективног уговора”, наводи се у саопштењу Владе Србије. „Сваке године у фебруару, плате запослених усклађиваће се са пројектованом инфлацијом, коју објављује НБС, а за 2018. годину, плате ће бити повећне за 4,5 одсто. За 2017. годину повећање ће бити 2,2 одсто од августа”, наводи се у саопштењу Владе Србије. 

Договор руководства Фијата и синдиката обезбедиће наставак производње модела Фијат 500Л у Србији, као и наставак дијалога пословодства и синдиката. Договор подразумева и исплату половине новогодишњег бонуса у августу, док ће друга половина бонуса бити исплаћена у децембру. Договорено је да се накнада за ноћни превоз дуплира. Разговори о могућем увођењу бонуса ефикасности, сличног оном који се већ примењује у другим државама као што су Италија и Пољска, почеће 2018. године. 

Модел „500Л” до­бар за па­пу, али не и за на­ше слу­жбе­ни­ке

Ка­да је Па­па Фра­њо у сеп­тем­бру 2015. го­ди­не сти­гао у пр­ву зва­нич­ну по­се­ту САД мно­ге је  из­не­на­ди­ло то што је по из­ла­ску из ави­о­на сео у, за аме­рич­ке усло­ве скром­ни, „фи­јат 500Л” ко­ји се про­из­во­ди у Кра­гу­јев­цу. Ако је овај ауто­мо­бил до­бар за па­пу, за­што ни­је и за ов­да­шње др­жав­не слу­жбе­ни­ке, од­но­сно ка­ко то да се рет­ко ви­ђа у во­зном пар­ку ов­да­шњих функ­ци­о­не­ра.

Од­го­вор на то пи­та­ње је јед­но­ста­ван. Пре­ма За­ко­ну о јав­ним на­бав­ка­ма, еко­ном­ски нај­по­вољ­ни­јом по­ну­дом сма­тра се она ко­ја је нај­јеф­ти­ни­ја, па „Фи­јат” сво­јим це­на­ма углав­ном не мо­же да кон­ку­ри­ше на тен­де­ри­ма. Та­ко­ђе, члан 72. За­ко­на о јав­ним на­бав­ка­ма из­ри­чи­то за­бра­њу­је кон­крет­но спо­ми­ња­ње брен­да. „На­ру­чи­лац не мо­же у кон­курс­ној до­ку­мен­та­ци­ји да на­зна­чи би­ло ко­ји по­је­ди­нач­ни роб­ни знак, па­тент или тип, ни­ти по­себ­но по­ре­кло или про­из­вод­њу”, на­во­ди се у овом про­пи­су.

Ра­де Ђу­рић из „Тран­спа­рент­но­сти” ис­ти­че да се тен­де­ром не мо­гу про­пи­са­ти дис­кри­ми­ни­шу­ће од­ред­бе. 

– Мо­ра­ју да се ис­по­шту­ју основ­ни прин­ци­пи на ко­ји­ма је ба­зи­ран по­сту­пак. А то су прин­цип еко­но­мич­но­сти, ефи­ка­сно­сти, јед­на­ко­сти и кон­ку­рент­но­сти. На­ру­чи­лац је ду­жан да омо­гу­ћи што ве­ћу кон­ку­рен­ци­ју. Во­зи­ла се на­ба­вља­ју сход­но по­тре­ба­ма, а раз­ли­чи­те ин­сти­ту­ци­је има­ју и  раз­ли­чи­те по­тре­бе – за­кљу­чу­је наш са­го­вор­ник.