Циљ био и остаје прво место у Токију

Измакло нам је десето злато...

Ушли смо у нови олимпијски циклус свим срцем да поновимо успехе које смо имали до сада, а превасходно да одбранимо златну олимпијску медаљу. Приоритет приоритета нам је прво место у Токију 2020.

У нашем тиму је било мало промена у овом раздобљу када је остварена надмоћ какву нико пре није имао.

Остали смо ненадано без најбољег играча на свету Вање Удовичића, а потом и без Николе Рађена. После Олимпијских игара у Рију у пензију су, што се тиче репрезентације, отишли капитен Живко Гоцић и Слободан Никић. Али, њихове замене су се добро уклопиле – најпре Сава Ранђеловић и Никола Јакшић, а сада Виктор Рашовић и Немања Убовић. Да би све ишло како замишљамо неопходно је велико ангажовање око припрема саме екипе. Ту се подразумева и укључивање већег броја младих. На финалном турниру овогодишње Светске лиге прилику је добио Радомир Драшовић, играч из плејаде оних на које рачунамо и после Олимпијских игара у Токију. А тиме се и појачава конкуренција.

За сениорску репрезентацију је завршена сезона. А за савез?

Б репрезентација наставља припреме за Универзијаду. То ће тим играчима бити још једно велико искуство. Наш савез поклања велику пажњу раду с млађим селекцијама. У овом тренутку су на припремама репрезентације играча рођених 1997, 2000. и 2002. У исто време радимо на едукацији најмлађих, рођених 2003. и 2004, где је обухваћен огроман број играча из целе Србије. Имамо и специјализоване кампове посебно за голмане, за центре, за бекове. Знамо свако дете које тренира ватерполо. Исти је случај и са женским селекцијама.

Почело је у Београду Светско првенство за јуниоре, у Новом Саду је овог месеца Европско за јуниорке. Поред тога, наш главни град је традиционално домаћин незваничног светског првенства за кадете, јединственог у свету.

То је још један показатељ да смо на добром путу. Европско сениорско првенство у Београду у јануару прошле године је подигло рејтинг нашег ватерполо савеза и показало да су наше организационе могућности такође велике. Испоставило се и да су председник ВСС Кривокапић и Управни одбор били потпуно у праву када су се одважили да то такмичење организујемо сопственим снагама. Уосталом, тада су биле и рекордне посете на ватерполо утакмицама. Тиме се показало да за овај спорт влада велико интересовање у Србији.

На основу тога би се закључило да је наш ватерполо у мирној води.

Изузетно нам је тешко, јер нас још притискају велики дугови, које смо наследили. Свакодневно нас зову, шаљу опомене, тужбе... Надамо се да ћемо да решимо и те проблеме и да корак по корак ВСС стане на здраве ноге. Ово руководство је у претходне три године то показало не само кроз спортске резултате – подсећам да смо преузели савез када је репрезентација била седма на Светском првенству 2013. у Барселони, него и успешним финансијским пословањем. Доста дугова је враћено, али нисмо могли све одједном. Приоритет имају правоснажна судска решења, враћање кредита и задужења у милионским износима и обавезе према репрезентативцима. Затим на ред долазе селектор, стручни штабови, добављачи, хотели, превозници... У овој тешкој економској ситуацији није лако да се све стави на своје место. Потребно је и стрпљење.

У базену су резултати охрабрујући...

Најважније је да су наши такмичари орни за рад, да желе да постижу врхунске резултате и да имају добре услове за тренинг и рад. Млађе селекције, у свим категоријама, имају по четири недеље за припреме пред одлазак на званична такмичења. Велики број тренера ангажујемо за припреме да виде како се ради у ватерполо организацији и да своја искуства пренесу у клубове из којих долазе. Сматрамо да смо баш у стручном раду далеко испред наших конкурената. А без добре организације, како је говорио покојни Влахо Орлић, нема ни добрих играча, ни добрих тренера, ни добрих судија... Управо је то изговорио и прослављени тренер Ратко Рудић на дочеку хрватских ватерполиста у Загребу после освајања титуле светског првака. Уколико само један део организације закаже резултат неће бити онакав какав се жели. У овом тренутку код нас све то доста добро функционише без обзира на огромне тешкоће, неразумевање појединаца и стављања личног интереса испред колективног.

Били сте ватерполиста, стандардни првотимац Партизана. Како је сада играчима?

Репрезентативцима је веома тешко да на свим такмичењима буду у врхунској форми, јер она иду као на филмској траци. Ове године је после финала Лиге шампиона врло брзо било финале Светске лиге, а месец дана после тога и Светско првенство. То су огромни напори које само спремни, мотивисани играчи могу да издрже.

Да освајамо олимпијско злато у континуитету

У Рију је освојено последње злато које је недостајало самосталној Србији у ватерполу. За Токио постоји нови мотив.

– Нови олимпијски циклус је почео. Имамо три године да све доведемо у ред и да 2020. одбранимо златну медаљу што нам је коначни циљ. Хоћемо да покажемо да после Мађара, који су побеђивали 2000, 2004. и 2008, и Србија може у континуитету да осваја најсјајнију медаљу на Олимпијским играма.