Медаља и реванш за Рио

Олимпијске вицешампионке се из Нанкинга враћају с бронзаном медаљом. Желеле су, а то и заслужују, да играју у финалу Светског гран прија, али за утеху у утакмици за треће место су биле боље од Кинескиња – 3:1 (25:22, 20:25, 25:23, 25:21) – домаћина турнира и олимпијског победника.

Очекивало се да ће овде финале да буде реприза онога од прошле године из Рија, где је одлучивано о највреднијим медаљама у одбојци. До тог сусрета је и дошло, али не у окршају за прво место, него за треће.

А сусрет за бронзу је некако и тежи. Поражени завршава такмичење без ичега, а онај ко изгуби у финалу добија сребро.

Због тога су обе екипе ушле у меч стегнуто. Кина је чак одмакла на 18:14, али су је наше пристигле, а после вођства домаћина с 22:21, потпуно зауставиле противника, који до краја сета није освојио ниједан једини поен.

У другом сету су наше имале предност од 14:11, међутим, она се полако топила. Наше су се држале до 20:20, а онда су се Кинескиње разиграле и освојиле пет поена узастопце.

И у трећем сету се водила изједначена борба, опет је било 20:20, али овога пута наше нису поклекнуле. Повеле су с 24:22 и тај капитал нису испустиле.

Исход овог сета је дао крила нашим одбојкашицама. У четвртом сету ниједног тренутка нису допустиле Кинескињама да им се примакну и у финишу није било драме.

Селектор у овом сусрету није експериментисао. Сав терет је изнела постава у саставу Антонијевић, Бошковић, Рашић, Михајловић, Стевановић, Малешевић, пољар Благојевић и једино је с клупе улазила Буша.

После утакмице Зоран Терзић је одахнуо:

– Морамо да будемо задовољни како смо одиграли цео Гран при. На жалост, неке утакмице, као полуфиналну, нисмо, али кад се све погледа заиста смо играли добро. Изгубили смо само три утакмице у целом такмичењу. Разлика између полуфинала и финала је била искључиво само у једној ствари – енергија и мотив на терену били су далеко већи него у претходном мечу. Мотив је, постојао, наравно, и у полуфиналу, али је енергија сада било много више присутна, то се видело на терену, а неке грешке које смо правили надоместили смо пре свега много бољом одбраном, него против Бразила. Наставља се низ медаља, које ове девојке освајају, и убеђен сам да ћемо за Европско првенство бити сигурно бољи. Имамо много више времена да се спремимо, него што је то био случај за Гран при и показаћемо много бољу игру, него што је то било овде.

Милени Рашић ће као капитену ово такмичење да остане у лепој успомени:

– Заиста није било нимало лако вратити се после пораза у полуфиналу, после шансе за борбу за злато. Имале смо сада најтежег противника на овом турниру, јер смо играле против Кине, домаћег тима, који је играо пред пуном салом. Веома сам поносна на овај тим, јер смо се вратиле после пораза и освојиле ову медаљу за Србију.

Тијана Бошковић је као и против Бразилки освојила више од 30 поена, али су овога пута и њене саиграчице биле расположеније за игру, па је извојевана победа:

– Пресрећна сам што смо освојиле бронзану медаљу на овогодишњем Гран прију. Конкретно због тога што смо после пораза у полуфиналу од Бразила, који није био нимало лак, успеле да се подигнемо, скупимо снагу и да одиграмо најбоље што можемо. Играле смо са 100 посто снаге целу утакмицу и заслужиле смо ову медаљу.

Бранкица Михајловић је против Бразилки играла повређена, али је у мечу за треће место поново заблистала:

– Свака медаља је вредна и битна. Овај тим је имао жељу да се нађе у финалу. Драго ми је што смо после пораза у полуфиналу, против у том тренутку спремније екипе, вратиле снагу и менталну и физичку и на прави начин показале дух и борбеност ове екипе.

Јовани Стевановић је ово прва медаља у Светском гран прију:

– Било је мало тешко вратити се после пораза од Бразила, али смо показале да смо тим, да смо велики и самом концентрацијом коју смо имале од почетка ове утакмице. То је велики помак за нас. Задовољне смо медаљом, иако смо очекивале финале. Ипак, ово осећај је леп, јер ми је ово прва медаља на Гран прију.

Тијана Малешевић је одушевљена игром и победом нашег тима:

– Сматрам да смо  фантастично одиграле. Бориле смо се, мислим да се то видело и са стране. Било је врло тешко да се игра против Кине, а у Кини је то претешко. Надам се да ћемо да наставимо у овом ритму.

За Ану Антонијевић је овај турнир имао додатан значај:

– Сјајна победа. После пораза у полуфиналу мислим да смо се на неки начин опоравиле, ушле смо у утакмицу концентрисано, јако, жељне победе, жељне медаље и оствариле смо то што смо желеле. Мој повратак у репрезентацију не може бити бољи. Освојена је медаља. Драго ми је што је овако испало после свега што ми се дешавало и желим овако да наставим.

Јелена Благојевић је као „пољар” допринела освајању ове медаље:

– Леп успех за нас после изгубљене утакмице у полуфиналу, што нам је свима тешко пало. Скупиле смо снагу, бодриле смо једна другу и мислим да смо приказале добру игру и заједништво, што је, на крају, и најбитније, јер мислим да тимски рад побеђује у овако тешкој утакмици против противника као што је Кина. Пресрећна сам и поносна на девојке, јер имати толико срца и борити се до краја је стварно лепо. Сад можемо да уживамо. Јесте да смо хтеле да играмо у финалу, али бронза се осваја, тако да ћемо да славимо после дугих месец дана у Азији.

Ово је трећа медаља коју су наше одбојкашице освојиле на Светском гран прију. И све су бронзане. Пре Нанкинга наше су биле треће у Макау 2011. и Сапору 2013.

Дворана: Олимпијски спортски центар. Гледалаца: 6.000. Судије: Родригез (Шпанија) и Еспикалски (Бразил).

КИНА: Јуен Синјуе 11, Џу Тинг 19, Ли Ђинг, Ћан Ђингвен, Гао Ји 3, Гунг Сјангју 6, Дијао Линју, Џанг Чангнинг, Љу Сјаотунг 10, Џенг Јисин, (Лин Ли), Динг Сја 6, Ванг Јуенјуен 3, (Ванг Менгђе). Селектор: Ан Ђађе.

СРБИЈА: Буша, Малагурски, Живковић, Малешевић 4, Антонијевић 4, Михајловић 18, Вељковић, (Пушић), Бјелица, Стевановић 11, Рашић 8, Бошковић 31, Миленковић, (Благојевић). Селектор: Терзић.

Бошковићева и Рашићева у идеалном тиму

Поред бронзане медаље коју су освојиле као одбојкашице наше репрезентације пуцач Тијана Бошковић и блокер Милена Рашић су добиле и појединачно признање – изабране су у идеалну поставу турнира у Нанкингу. Поред њих две најјачи утисак су оставиле примач Бразилка Наталија, која је и најбоља играчица, њена земљакиња блокер Ана Беатриз, Кинескиње примач Џу Тинг и дизач Динг Сја и пољар Италијанка Де Ђенаро.

Бразилке сачувале титулу

У финалу Светског гран прија у Нанкингу Бразил је победио Италију с 3:2 (26:24, 17:25, 25:22, 22:25, 15:8). Тако је победнички трофеј остао у истим рукама, пошто је он био први и прошле године у Бангкоку.

Дворана: Олимпијски спортски центар. Гледалаца: 5.000. Судије: Ђанг Љу (Кина) и Мокри (Словачка).

БРАЗИЛ: Мара, Макрис, Карол 2, Аденизија 6, Розамарија 6, Роберта, Тандара 22, Наталија 22, Аманда, (Габи), Друсила 4, (Суелен), Ана Беатриз 12, Моник. Селектор: Зе Роберто.

ИТАЛИЈА: Сорокаите, Лода, Бонифачо 10, Малинов 4, (Де Ђенаро), Фолије 1, Оро, К. Бозети 17, Кирикела 14, Данези, Фатиме, Л. Бозети 6, Егону 29, (Парокијале). Селектор: Мацанти.