Шизма и симонија

Афера с подметањем лажних текстова и њихових аутора, којом се хтело наудити бренду „Политика“, тако је перфидно осмишљена да је главни организатор мислио на све модалитете дешавања и оглашавања у поступку неуспешне дискредитације једног таквог листа. Унапред је постулирано новинарско веровање у нормалне и редовне начине комуникације и добро познавање начина функционисања редакције, па је на подмукао начин створен терен за нечувену обману и праву шизму новинарског еснафа. Смисао те перфидности јесте у томе што се због зависти и скоро праве мржње према бренду ,,Политике“, коју желе облатити на све могуће начине из њима знаних разлога, читалачка публика и сви новинари наводе на помисао да су ти уредници стварно били спремни тако нешто да учине. Да се они омаловаже као личности, а потом и као неподобни, несавесни, или неопрезни. При томе су пошли „пуцајући“ истовремено из два различита оруђа: Из једног, којим утврђују да су то уредници сами осмислили, и из другог, за недајбоже ако није тако, да су били неопрезни, неажурни и да су имали пред собом сијасет начина да све то испитају, проуче и забране објављивање. Тиме су направили праву шизму међу свим новинарима, а поготово међу новинарима и уредницима „Политике“, и мултишизму између читалаца, новинара, уредника и власника новина.

Таквим работама, одрађеним на веома „високом нивоу“ преварних радњи, покушава се остварити и тзв. симонија (приграбити нечију моћ по сваку цену). Тим чином такве новинарске „величине“ умислиле су да могу преузети макар делић бренда званог „Политика“ и тиме своју квазиновинарску снагу окитити вековном снагом коју има тај лист. То је својеврсно преотимање угледа и струке која је неупитна за један такав бренд.

Зашто би иначе на порталу анализирај.ба ставили такав наслов који говори да то није више она стара „Политика“. Хтели су рећи да нема сада правих уредника (као оних некад) који би знали одабрати „оно право“, које су они знали када су били њихови налогодавци у редакцији.

Симонија је заиста звучна и нечувена по бахатости и жељама, доводи се у везу с именом новозаветног Симона Врача који је ни мање ни више него од апостола тражио њихове чудесне моћи за које је био спреман и да плати. Исто тако, и ти новинари који не знају како да се преко рада и усавршавања домогну високих новинарских ауторитета у еснафу, ударили су на ,,Политику“. А довољно је само рећи „Политика“ па да се одмах присетимо ко је све за њу шта рекао, написао и дао јој свој лични печат. Таквог горостаса сад тамо неки са потрала „анализирај.ба“, којег, узгред, промптно стављају на своје насловнице оба новинарска удружења у Србији, покушавају својим квазианалитичким и „филозофским“ текстовима да срозају на ниске гране. У томе неће успети јер је „рука“ која њих води одавно позната на овим просторима. Та рука настоји да уништи све што је добро и што има свој квалитет. Драги моји „шизмаши и симонијанци“, неће вам успети подметнути трикови и лажне афере.

Дипл. правник