Шпановићева једним скоком до финала

Лондон – У 19,05, када су по локалном времену на почеле квалификације у скоку удаљ, температура у Стратфорду у којем је смештен Олимпијски стадион износила је само 14 степени, влажност ваздуха је била 94 одсто, а ветар је дувао брзином од око 20 километара на час. Дакако, падала је и киша. Индивидуални осећај гласио је: касна јесен.

То време није омело Ивану Шпановић да обезбеди пласман у финале као и на претходних девет великих такмичења већ првим скоком. Истина, овог пута није прескочила квалификациону норму (6,70 м) која је због временских услова остала недостижна за свих 30 учесница квалификација, а разлика између свих кандидаткиња за медаље у сутрашњем финалу и Иване Шпановић била је у томе што је она већ после првог скока од 6,62 метра (с „луфтом” на дасци од 16,1 центиметара) напустила такмичење, док су све остале извеле по три скока.

– Ово су били изузетно тешки временски услови за такмичење. Готово идентично било је и пре пет година на Олимпијским играма у Лондону. Знао сам да ће скок од 6,60 метара бити сасвим довољан за пласман у финале. После Иваниног скока од 6,62 м одмах сам је повукао са борилишта како се не би више трошила и послао у аутобус да би се што пре вратила у хотел на топло да се угреје – објаснио је тренер Горан Обрадовић то што је његова ученица одједном нестала са залетишта и са Олимпијског стадиона.

После прве серије наша репрезентативка је имала трећи резултат. Више су скочиле само светска и олимпијска шампионка Тијана Бартолета (6,64 м) и Британка Лорена Јуџен, бронзана с прошлогодишњег првенства света у дворани на којем је Шпановићева освојила прво светско сребро.

У другој серији дужи скок од наше рекордерке извела је Рускиња Дарја Клишина, која наступа у Лондону као и на Олимпијским играма у Рију као независна учесница. Њена ривалка из јуниорских дана извела је, уједно, најдужи скок квалификација с 6,66 м.

До краја треће серије ни једна друга такмичарка није успела да надмаши Шпановићеву, тако даје у финале ушла с четвртим резултатом. Поред Клишине, Бартолете, Јуџен и Шпановићеве у финале су се пласирале и Летонка Грива (6,58 м), Немица Залман-Рат (6,52), Мелоун са Британских Девичанских Острва (6,51),  Нигеријка Окагбаре (6,51), сребрна у скоку удаљ у Москви 2013, која је овде испала у полуфиналу на 100 м, затим Американка Рис (6,50 м), сребрна из Рија и Златна у Лондону 2012, уједно и бивша трострука светска шампионка, Румунка Ротару (6,50), Аустралијанка Стретон и Бразилка Мартинс са по 6,46 м, док је вицешампионка света са прошлог шампионата у Пекингу Британка Шара Проктор била прва испод црте која дели финалисткиње од осталих. Имала је само центиметар мање од Стретонове и Мартинсове…

Тренер Обрадовић је по завршетку све три серије квалификација прокоментарисао скокове неколицине такмичарки:

– Ивана је рутински одрадила скок, баш као што смо се договорили. За мене је изненађење било што се Прокторова уопште појавила на борилишту. Она се повредила у Лозани, на истој дасци на којој се повредила и Ивана. Скокови Бритни Рис за мене нису изненађење, а Клишина је показала да ће у финалу скакати преко 6,80 м…

Дан раније Обрадовић је прогнозирао да ће се за медаље скакати преко границе од седам метара, а да ће за злато бити потребан скок од 7,15 метара. Али, кад је дао ту прогнозу време у Лондону је било сасвим „пристојно”.