Са унутрашњим поделама у Европу

Друга чињеница са којом наш живи у последње време, јесте затварање свих седница руководећих тела за јавност, којој се подаци достављају путем саопштења, често са огромним закашњењем. Тако је, тек после неколико месеци, саопштено опреко сајта ШСС да је Министарство омладине и спорта још 31. марта обуставило финансирање шаха, а у међувремену су распуштена сва стручна тела, укључујући дотадашње селекторе и тренере.

Пре месец дана су, без конкурса или јавне најаве, именовани селектори за Европско првенство на Криту. За шахисткиње је то био стари, велемајстор Бранко Дамљановић, а за шахисте нови, велемајстор Бранко Тадић. Успут је саопштено да је тренер јуниорских селекција интернационални мајстор Дејан Несторовић. Нисмо дочекали било какво објашњење о разлозима због којих је с места мушког селектора смењен велемајстор Славољуб Марјановић, нити је нишки велемајстор, уједно и пожртвовани тренер репрезентације, желео да говори о томе. Господствен као и увек, дао је све од себе националном тиму, остао самокритичан због последњег лошијег резултата, и напустио своју улогу без иједне јавне речи захвалности ШС Србије. Прилика је да му се бар овим путем захвалимо и закључимо да је престанак те сарадње велики губитак за наш шах.

Наравно, могло би се рећи да у тешкој финансијској ситуацији ШСС више не може да надокнађује његове услуге, да је свакако добро што наше репрезентације неће изостати са европске сцене и да су промене изнуђене. Остаје ипак горак утисак да су нове позиције заузели чланови Управног одбора ШСС Тадић и Несторовић, главни иницијатори промена којима су и дошли на шаховску власт. Парадоксално је да се ради о истом сукубу интереса као у време њихових претходника, када су, на пример, Синиша Дражић и Светозар Влаховић били селектори, а истовремено и руководиоци ШСС.

Опет се може рећи да је у време некакве принудне управе било изнуђено да се носиоци власти ослоне на своје снаге, али све су то само слике дубоко подељене шаховске организације, у којој на обе стране има вредних шаховских радника, али могућност њиховог дијалога не постоји. Једини начин комуникације ових непомирљивих страна је путем блогова који врве од обостраних оптужби и тужби, а достојанство игре која је називана витешком остаје неповратно изгубљено.

Избори репрезентација, нису, међутим, прошли без одјека. На Тадићев избор у ком је већ проверен тим (Маркуш, Иванишевић, Перуновић, Инђић и Седлак), фактички сатсављен од првих пет активних играча по рејтингу, није било примедби, али јесте на Дамљановићев. Јавно се огласила актуелна државна првакиња Адела Великић, разочарана чињеницом да после три године у државном тиму није у њему, баш после највећег појединачног успеха. Преносимо део њеног писма јавности:

„Обраћам се јавности због неправедне одлуке која није повредила само мене лично, већ и деградирала институцију шампиона државе. У национални шаховски тим сам ушла 2014. године као најмлађа репрезентативка Републике Србије, уз подршку селектора Бранка Дамљановића чија је визија била да тим треба да се освежи младим и перспективним играчицама. На шанси коју ми је пружио сам му неизмерно захвална јер је то имало велики значај у мојој даљој шаховској каријери. Политика подмлађивања је настављена и наредних година: у тим је увек улазила једна перспективна играчица, а остале су постигнутим резултатима морале да заслуже позив у национални тим, при чему је шампионка имала загарантовано место. У званичном интервјуу за време Појединачног првенства Србије за мушкарце, крајем марта ове године, односно непосредно пред почетак Појединачног првенства Србије за жене, селектор је разговарао са новинаром између осталог и о критеријумима за учешће у националном тиму. У наведеном интервјуу недвосмислено говори о значају освајања шампионата Србије као и да тај турнир представља основни критеријум за бирање чланова репрезентације.

После дебитовања, наредних година своје место у тиму сам заслужила напорним радом и резултатима на националном и међународном нивоу. У том периоду мој рејтинг је константно износио преко 2.300 поена са врхунцем од 2.402 на рејтингу уживо.

Имајући у виду да сам ове године освојила титулу сениорског првака Србије очекивала сам позив у репрезентацију. На моје велико изненађење на сајту Шаховског савеза Србије коначна листа није садржала моје име.

Нисам могла да схватим по ком критеријуму је састављен тим. Ове године у тим улазе три дебитанткиње (две потпуно нове и једна нова-стара), а места за шампиона државе нема! На основу укупних резултата 4 од 5 играчица никако не могу да буду испред актуелне шампионке државе.

С обзиром да селектор није нашао за сходно да ме као актуелну шампионку позове и образложи своју одлуку која се супротставља његовом дугогодишњем принципу, позвала сам га и у разговору добила неадекватан и неаргументован одговор. Наиме, основна ствар којом се руководио је био генерални утисак што се никако не сме сматрати критеријумом.

Када сам га питала шта се подразумева под генералним утиском навео је недовољан напредак протекле године, недовољне резултате поред шампионата, да нисам искористила своје шансе наступајући за национални тим и да је време да друге играчице добију своју шансу. Критику да нисам остварила довољан напредак не могу у целости да прихватим имајући у виду да сам поред шампионата освојила и титулу универзитетског првака Европе, као и да сам ове године на опен турниру Сребрно језеро имала рејтинг перформанс преко 2.400.

Једноставан увид у резултате мојих наступа за репрезентацију показује да сам остварила солидан резултатски плус и јако добар рејтинг перформанс. Као критику прихватам осцилације у игри и пад у рејтингу. Претходни период мог живота носио је низ тешких околоности и одлука а при томе сам давала све од себе да моја шаховска каријера и ниво игре не трпе.

Одлуку да се уведу нове играчице у тим подржавам али не на штету актуелног шампиона државе. Желим да нагласим да сам са свим чланицама тима тренутне репрезентације играла доста партија и имам позитиван скор са три а нерешен са две. При томе само једна од свих чланица је успевала да ми нанесе пораз али мој укупуан плус са њих пет је веома осетан.

Све наведено, разлог је мог обраћања јавности од које очекујем подршку не колико за себе колико за институцију шампиона државе.”

Протест су подржали и клубови за које Адела игра, захтевајући селекторово јавно образложење, а ми смо од велемајстора Бранка Дамановић добили следећи одговор:

– Мој основни критеријум је свеукупни утисак, не може се гледати само један резултат. Мени је битно са колико се енергије и озбиљности прилази партији. Адела је добила шансу пре три године, можда сам је мало и чувао против јачих ривала, имала је пристојан резултат. Друге године уопште није задовољила, а треће је остала у тиму практично незаслужено и није оправдала очекивања, јер нема фокус. Ако желиш користи које доноси репрезентација мораш стопостотно да сконцентришеш. Осим првенства које је прављено наврат-нанос у вакууму шаховске власти, није имала већих успеха. Ако се већ хвата за моју реч, треба да изнесе и замерке које сам јој упутио, на пример после изузетно важног меча са Украјином, или у последњем колу на Исланду. Ове године је на половини напустула турнир у Параћину, због замора, а онда остала до краја. Какав је то пример актуелне првакиње? Она је и даље једна од наших перспективнијих шахисткиња и мора нешто да мења због себе, још нема чврстину за јаке мечеве.

Да ли је овом одлуком деградиран државни шампионат?

– Никада нисам био искључив, увек сам говорио да шампион треба да игра, али не по сваку цену. И Марјановић је поштовао шампионе државе, али му се то, због недовољне конкуренције, обило као бумеранг. Мени није био лак избор између девојака које показују стални напредак и Аделе која има велике осцилације. Није задовољна ни Чолушкина што је нисам позвао, али ја не морам да будем апсолутно у праву, ако сам погрешио то је у домену дозвољене грешке. Не желим да да се прича шири у таблоидну шаховску оперету, ја сам направио избор и нећу да га мењам. Ако ме неко смени, потпуно је неупутно да нови селектор мења већ објављени састав – рекао нам је Дамљановић.

Последњи случај враћа нас захтевима за јасне критеријуме уласка у репрезентацију, али у периоду када јасних критеријума уопште нема у нашем шаху. Ако не постоје јасна и јавна мерила за избор шаховских руководилаца и селектора, како да их буде у конкретним одлукама.

Протест ШК „Београд” и ШК „Јелица ПЕП”

Шаховски клубови „Београд” и „Јелица ПЕП”, вишеструки државни шампиони у мушкој и женској конкуренцији, упутили су јавности заједничко саопштење поводом изостављања Аделе Великић из репрезентације за Европско првенство у Грчкој:

Поводом необјашњиве одлуке селектора женске репрезентације Србије, велемајстора Бранка Дамљановића, да у репрезентацију Србије за предстојеће Екипно првенство Европе не уврсти актуелну шампионку Србије, женског интернационалног мајстора Аделу Великић, шаховски клубови „Београд” и „Јелица ПЕП” изражавају јавно незадовољство овом одлуком и дају безрезервну подршку својој играчици.

Већ дуги низ година се води напорна борба да се државним шампионима врати углед и значај који они по дефиницији заслужују. Нажалост, и стари борац за „шаховске ствари” Бранко Дамљановић одустао је од сопствених ставова и у женску репрезентацију није уврстио актуелну шампионку Србије која је уједно и актуелна универзитетска шампионка Европе.

Посебно је штета што се ради о девојци која је била сјајан ђак Прве београдске гимназије, а сада студент Електротехничког факултета, која показује личним примером да су шах и школа комплементарни. Њену упорност и љубав према шаху треба искористити као пример за млађе генерације, а не обезвређивати као што је учињено у овом случају.

Желимо нашој репрезентацији пуно успеха на предстојећем такмичењу, а од селектора очекујемо да шаховској јавности образложи своју одлуку.ПОТПИСИ

Састави Србије за Европско првенство

Шахисти: Роберт Маркуш, Иван Иванишевић, Милош Перуновић, Александар Инђић и Никола Седлак.

Шахисткиње: Јована Рапорт, Теодора Ињац, Марина Гајчин, Јована Ерић и Мила Жарковић.