Зраци оптимизма из Пољске
Одлазак наших селекција у Риманов Здрој, на Европско екипно првенство јуниора до 18 година, једна је од најсветлијих тачака у раду наше, дубоко раздељене, шаховске организације. Чињеницу да у том узрасту тренутно имамо једну од најталентованијих генерација последњих деценија, омладинке су потврђивале највишим рејтингом уочи старта, а омладинци – резултатима и сребрном медаљом на крају, иако су стартовали као четврти.
Медаље редовно прати еуфорија, а подбацивања критика, али у овом случају то су два лица исте реалности, да талентовану децу имамо и да је најзначајније што им је пружена шанса да се покажу на делу. То што су Теодора Ињац (4,5 из 7, -2 поена рејтинга) и Марина Гајчин (2,5 из 7, -115 поена) подбациле као прве фавориткиње по рејтингу, управо уочи дебија у сениорској репрезентацији на Криту, може да буде корисније од очекиване медаље. Ако у Пољској нису издржале терет фаворита и позива у репрезентацију, до Европског екипног првенства у октобру имаће на чему да пораде, да се исто не би поновило када буде неупоредиво важније.
Коначан пласман – јуниорке: 1. Пољска А 10 меч-бодова (најбољи допунски критеријуми), 2. Словенија Б 10, 3. Естонија 10, 4-6. Украјина, Словенија А и Пољска Б по 9, 7. Мађарска А 8, 8-10. Србија А, Турска А и Немачка по 7, 11-13. Турска Б, Чешка и Србија Б по 6, итд (18 екипа).
Исто може да се каже и за Јовану Срдановић (2 из 7, - 96 поена рејтинга) и Катарину Несторовић (4 из 7, -18 поена), чији овогодишњи појединачни успеси нису дошли до изражаја у Пољској, где су представљале другу екипу Србије. Све четири су младе и талентоване, сада први пут излазе на овако јаку колективну пробу и суочавају се са правилом да је рани успех највећи најпријатељ талента, а рад највећи пријатељ. Одлично је што су добиле прилику да се одмере на међународној сцени.
Једнако пажљиво треба да се прими и сјајан резултат јуниора, који су за Немцима заостали само по допунским мерилима, једини их победили и једини остали непоражени до краја. Осим нашег најмлађег велемајстора Милана Зајића (3,5 из 7, -10 поена рејтинга), сви су одиграли изнад очекивања по тренутном рејтингу: Вук Ђорђевић (4,5 из 7, +9 поена), Михајло Радовановић (5,5 из 7, +10 поена) и Велимир Ивић (6 из 7, +11 поена).
Недавно смо детаљно анализирали развој овог квартета, који би могао да представља окосницу неке будуће сениорске репрезентације. Показало се да константно напредује само најмлађи, Велимир Ивић, који је јуче навршио 15 година, али он тек треба да прође узрасне фазе остале тројице, који још заостају за својим рекордним рејтингом, од пре годину или две. Почевши од Зајића, кадетског вицепрвака света пре четири године, потенцијали сваког од њих су виши од тренутних висова у развоју.
Главни добитак у Пољској је то што су сва четворица осетила моћ колективног духа, нешто што данашње генерације јуниора све теже доживљавају, селећи се из клуба у клуб, без осећаја припадности. Кроз заједнички успех, моћи ће боље да схвате своје квалитете и мане, а пре свега више да уложе у свој шаховски развој, јер би једног дана могли да се одлуче да буду шаховски професионалци. Таквих је код нас све мање, а цена је у све већој посвећености раду и напретку.
А, што се тиче тренутних неуспеха јуниорки, они се најлакше подносе уз моменте надахнућа, којима се враћа воља за рад. Тако је и Марина Гајчин, упркос рекордном изгубљеном рејтингу, у Пољској добила подстрек, наградом за најлепшу партију, против Словенке Иване Хрешчак:
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
