Струмица: град под Царевом кулом

Непрегледне површине под најлонским кућицама, популарни пластеници, могу вас на трен навести да се, путујући на југоисток Македоније, запитате како ли тек изгледа крајње одредиште, град Струмица.

И баш ти пластеници, добри климатски услови, плодна струмичка земља која из сваког семена да добар род, уз ослањање на сопствене ресурсе за развој индустрије, допринели су препознатљивости и убрзаном развоју овог краја, а самим тим и порасту стандарда. Све то прате модерни продајни и угоститељски објекти, широка шеталишта, пространи трг са статуом Гоце Делчева, очувани бројни споменици у негованим парковима, спортски објекти, хотели... И сваки кутак прича је за себе.

Централни део краси шопинг центар „Глобал”, највећи трговински центар у Македонији и један од највећих на Балкану. Изузетно ниске цене издвојиле су град као омиљену шопинг дестинацију становника већих градова Македоније, али и комшија из Бугарске и Грчке, до чијих граница је само 22, односно 30 километара.

Струмичани су изузетно поносни на бројне природне реткости, богато историјско наслеђе, разнолика културна дешавања, садржајан ноћни живот и у сваком тренутку спремни да буду добри домаћини и водичи.

Заштитни знак Струмице су остаци зидина Цареве куле, сачувани изнад самог градског језгра – место које је у прошлости одиграло важну улогу за даљи судбину насеља, за које данас с разлогом кажу да је град под Царевом кулом.

У старом делу града је Орта џамија из 1613/14. године, а специфично је да је саграђена на локацији где је некада била црква, а откривене зидине и испитане гробнице сведоче о средњовековном животу тадашњег места Тивериопол, односно данашње Струмице. Недалеко је двоолтарна саборна црква Свети Кирил и Методиј, чија изградња је почела 1750. године, да би данашњи изглед добила тек 1905. године.

Локалитет Св. петнаест тивериополских мученика краси источни део, а на месту данашње сасвим нове цркве први црквени објекат подигнут је још у петом веку, али је кроз историју више пута рушен и изнова грађен.

Западно од града у близини села Баница је Струмин гроб, а неколико километара даље у селу Водоча и манастирски комплекс Св. Леонтиј са спојеним црквама које датирају из периода од петог до почетка 12. века. Недалеко је и село Вељуса у коме се налази прави бисер средњовековне архитектуре у Македонији, црква Св. Богородица Елеуса из 1080. године. Села Водоча и Вељуса су у неку руку зачетници манастирског туризма у Македонији, и до данашњег дана привлаче пажњу путника намерника који посећују Струмицу.

Нови подстицај туризму струмички крај је добио 1978. године када је приликом ископавања темеља за хотел „Цар Самуил” у Банском (12 км) у подножју планинског масива Беласице, откривено термоминерално лечилиште из античког времена. Зидине просторија Римске терме показују да је бања имала све услове, од просторија за пресвлачење, сауне, базена са топлом, млаком и хладном лековитом водом, коришћеном са извора Парило, удаљеног педесетак метара јужно од бање.

Данас се на овој локацији налази читав комплекс добрих хотела, одакле знатижељни туристи походе зидине локалитета, као и остатке темеља Цркве св. четрдесет мученика у непосредној близини.

Околина села Банско и Габрово представља јединствено место, можда и на Балкану, где на површини од око 500 квадратних метара расте посебна врста папрати осмунда регалис, која се користи у текстилној индустрији. Планина Беласица је препуна природних реткости, почев од незаборавног уживања на дрвеном видиковцу крај Смоларског водопада високог 38 метара, или покрај шеснаест метара високог Колешинског водопада са кристално чистом водом чију лепоту употпуњују камени гребени и јаворова шума. Нешто ниже, а опет у окриљу Беласице, налазе се Мокринске извори, где испод корења столетних јавора извире невероватно бистра вода.

Наравно, све ово није могуће видети у једном дану, многе вредности и атракције нису ни споменуте, па нека претходни редови буду повод за размишљање да се крене пут Струмице.