Операција залиска без отварања грудног коша

Аси­стент др Не­ма­ња Ђе­нић, кар­ди­о­лог Кли­ни­ке за ур­гент­ну ин­тер­ну ме­ди­ци­ну ВМА, об­ја­шња­ва да је за­хват ура­ђен та­ко што се до бо­ле­сног за­ли­ска „сти­гло” кроз пре­пон­ску ар­те­ри­ју. Тех­ни­ка је по­зна­та и под на­зи­вом ТА­ВИ (Tran­scat­he­ter aor­tic val­ve in­serc­tion).

– Реч је о ин­тер­вен­ци­ји ко­ја омо­гу­ћа­ва за­ме­ну за­ли­ска на ср­ча­ном ми­ши­ћу, та­ко што се кроз ар­те­ри­ју у пре­по­ни, по­себ­ном тех­ни­ком по­зи­ци­о­ни­ра за­ли­стак на ме­сту ста­рог. Ова ме­то­да је у мно­го че­му ре­во­лу­ци­о­нар­на, из­ме­ђу оста­лог и јер омо­гу­ћа­ва ле­че­ње и гру­пи па­ци­је­на­та ко­ји се ина­че због при­дру­же­них бо­ле­сти и не мо­гу опе­ри­са­ти. За са­да је ре­зер­ви­са­на за не­што ста­ри­ју по­пу­ла­ци­ју и код па­ци­је­на­та ко­ји има­ју су­же­ње за­ли­ска. Срећ­ни смо што су на­ши па­ци­јен­ти ста­бил­ни и пла­ни­ра­мо да их уско­ро пу­сти­мо на кућ­но ле­че­ње. Про­це­ду­ру смо код два па­ци­јен­та у пот­пу­но­сти са­мо­стал­но из­ве­ли до­цент др Ра­до­слав Ро­ма­но­вић и ја, у скла­ду са стро­гим нор­ма­ма и пре­по­ру­ка­ма ко­је ва­же би­ло где у све­ту. По­но­сан сам на тим­ски рад ле­ка­ра са ви­ше кли­ни­ка – по­ја­шња­ва др Ђе­нић.

Аор­та је нај­ве­ћи и нај­ва­жни­ји крв­ни суд у ор­га­ни­зму пре­ко ко­га се сва тки­ва и ор­га­ни ис­хра­њу­ју кр­вљу. На са­мом по­чет­ку аор­те на­ла­зи се за­ли­стак кроз ко­ји ср­це упум­па­ва крв у цео ор­га­ни­зам. Нај­ве­ћи раз­лог су­же­ња аор­те су го­ди­не па­ци­јен­та јер се про­блем ја­вља углав­ном код љу­ди ко­ји има­ју ви­ше од 65 го­ди­на, ства­ра­ње на­сла­га кал­ци­ју­ма на са­мом за­ли­ску и по­ја­ва де­ге­не­ра­тив­них про­ме­на, што до­во­ди до оте­жа­ва­ња ис­пум­па­ва­ња кр­ви из ср­ца у са­му аор­ту. 

– До са­да су за­ли­сци ме­ња­ни ме­ха­нич­ким пу­тем, са отва­ра­њем груд­ног ко­ша. Али по­ја­ви­ле су се у Евро­пи но­ве ме­то­де и тех­ни­ке ко­је се у дру­гим зе­мља­ма успе­шно при­ме­њу­ју, па смо и ми од­лу­чи­ли да оба­ви­мо за­хват ко­ји под­ра­зу­ме­ва да се на ме­сту ста­рог за­ли­ска по­ста­ви но­ви, по­себ­но ди­зај­ни­ран од би­о­ло­шког ма­те­ри­ја­ла. Ин­тер­вен­ци­ја тра­је око сат вре­ме­на, а па­ци­јент већ на­ред­ног да­на мо­же да уста­је из кре­ве­та. Из бол­ни­це се от­пу­шта­ју по­сле не­ко­ли­ко да­на. Па­ци­јен­ти код ко­јих је он ура­ђен не мо­ра­ју да пи­ју ле­ко­ве про­тив згру­ша­ва­ња кр­ви као они код ко­јих су угра­ђе­ни ме­ха­нич­ки за­ли­сци. Но­ва ме­то­да је по­себ­но зна­чај­на за па­ци­јен­те ко­ји не мо­гу да бу­ду опе­ри­са­ни на кла­си­чан на­чин због при­дру­же­них бо­ле­сти по­пут оп­струк­тив­не бо­ле­сти плу­ћа, ср­ча­не сла­бо­сти... Код њих је она на­чин за про­ду­жа­ва­ње жи­во­та – ис­ти­че др Ђе­нић и до­да­је да је план ти­ма ле­ка­ра и ВМА да се одр­жи кон­ти­ну­и­тет са ова­квим ин­тер­вен­ци­ја­ма, јер се ме­то­да на­ла­зи у зва­нич­ним пре­по­ру­ка­ма Европ­ског удру­же­ња кар­ди­о­ло­га.

Про­па­да­њу аорт­ног за­ли­ска до­при­но­се од­ре­ђе­ни фак­то­ри ри­зи­ка као што су ви­сок крв­ни при­ти­сак, по­ви­ше­не ма­сно­ће у кр­ви, раз­ли­чи­та ре­у­ма­то­ло­шка ста­ња у ко­ји­ма до­ла­зи до по­ве­ћа­ња кал­ци­ју­ма у кр­ви... За­то је ва­жно да осо­ба по­ку­ша да ре­ду­ку­је фак­то­ре ри­зи­ка да би од­ло­жи­ла по­ја­ву про­ме­на на за­ли­сци­ма.