Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Копривом и линцуром против анемије

У народу се као средство у борби са малокрвношћу употребљава и надземни део шарпланинског чаја
Копривом и линцуром против анемије
(Фотографије Пиксабеј)

Бр­зо за­ма­ра­ње, ма­лак­са­лост, раз­дра­жљи­вост, не­до­ста­так ва­зду­ха, осе­ћај лу­па­ња ср­ца, бле­ди­ло ко­же и слу­зо­ко­же, гла­во­бо­ља, са­мо су не­ки од симп­то­ма ма­ло­крв­но­сти од ко­је па­ти ве­ли­ки број љу­ди. Не­до­ста­так гво­жђа је је­дан од нај­че­шћих узро­ка ане­ми­је, ко­ја се ја­вља ка­да је сма­њен број ери­тро­ци­та и хе­мо­гло­би­на у кр­ви. Струч­ња­ци на­гла­ша­ва­ју да пре не­го што се за­поч­не ле­че­ње ане­ми­је нај­пре мо­ра да се от­кри­је њен узрок.

То мо­же да ура­ди ле­кар, ко­ји ће од­ре­ди­ти и на­чин ле­че­ња и про­пи­са­ти од­го­ва­ра­ју­ћу те­ра­пи­ју, а осим стан­дард­них те­ра­пи­ја умно­го­ме мо­же да по­мог­не пра­вил­на ис­хра­на и упо­тре­ба ле­ко­ви­тих би­ља­ка.

Ка­ко ис­ти­че ма­ги­стар фар­ма­ци­је Ви­о­ле­та По­пов, из Ин­сти­ту­та за про­у­ча­ва­ње ле­ко­ви­тог би­ља „Др Јо­сиф Пан­чић”, гво­жђе је ва­жан са­сто­јак ор­га­ни­зма и има га два до пет гра­ма у те­лу осо­бе, а ко­ли­чи­на за­ви­си од те­ле­сне ма­се и по­ла. Нај­ви­ше гво­жђа се на­ла­зи у са­ста­ву хе­мо­гло­би­на, је­ди­ње­ња ко­је је ва­жно за пре­нос ки­се­о­ни­ка у ор­га­ни­зму. Гво­жђе ула­зи и у са­став ен­зи­ма ко­ји оси­гу­ра­ва­ју про­це­се ће­лиј­ског ди­са­ња, у са­став ми­ши­ћа, а на­ла­зи се и у де­по­и­ма у је­три, сле­зи­ни и ко­шта­ној ср­жи.

– Де­фи­цит гво­жђа мо­же да на­ста­не услед не­до­вољ­ног уно­ше­ња гво­жђа хра­ном (гла­до­ва­ње, ве­ге­та­ри­јан­ска ис­хра­на), као по­сле­ди­ца па­то­ло­шког гу­бље­ња кр­ви из ор­га­на и тки­ва (обил­на и пре­ду­га мен­стру­ал­на кр­ва­ре­ња, ма­ла кр­ва­ре­ња из ди­ге­стив­ног трак­та…), а мо­же се ја­ви­ти и због ло­ше ап­сорп­ци­је гво­жђа у ди­ге­стив­ном трак­ту и услед по­ве­ћа­не по­тре­бе за гво­жђем – ис­ти­че По­по­вље­ва. 

Гво­жђе се у хра­ни на­ла­зи углав­ном у об­ли­ку ор­ган­ских ком­плек­са. Нај­бо­га­ти­ји из­во­ри гво­жђа су ме­со, џи­ге­ри­ца, ја­ја, ри­ба, со­ја, бун­де­ва, зе­ле­но ли­сна­то по­вр­ће (спа­наћ, зе­ле­на са­ла­та, бли­тва...). Ап­сорп­ци­ја гво­жђа из на­мир­ни­ца жи­во­тињ­ског по­ре­кла мно­го је бр­жа и ефи­ка­сни­ја не­го гво­жђа из биљ­не хра­не, а про­це­њу­је се да 75 од­сто гво­жђа у ис­хра­ни по­ти­че из би­ља­ка. 

– Ле­ко­ви­то би­ље се тра­ди­ци­о­нал­но ко­ри­сти као по­моћ­но сред­ство и до­да­так ис­хра­ни у пре­вен­ци­ји ане­ми­је. То су биљ­ке бо­га­те раз­ли­чи­тим ми­не­рал­ним ма­те­ри­ја­ма, ко­је се ко­ри­сте са­ме или у ком­би­на­ци­ји са биљ­ка­ма бо­га­тим гор­ким са­стој­ци­ма и биљ­ка­ма ко­је са­др­же ви­та­мин Це. Гор­ки са­стој­ци под­сти­чу лу­че­ње ди­ге­стив­них со­ко­ва и сти­му­ли­шу ва­ре­ње, а ви­та­мин Це је нео­п­хо­дан за ре­сорп­ци­ју гво­жђа. Са­вет о њи­хо­вој упо­тре­би увек тре­ба по­тра­жи­ти од фар­ма­це­у­та или ле­ка­ра – на­гла­ша­ва По­по­вље­ва. 

Ко­при­ва је нај­по­зна­ти­ја биљ­ка ко­ја се тра­ди­ци­о­нал­но, у на­ро­ду, ко­ри­сти код бла­гих об­ли­ка ане­ми­ја и код осе­ћа­ја умо­ра и ис­цр­пље­но­сти, јер се сма­тра да мо­же до­при­не­ти бр­жем опо­рав­ку и ја­ча­њу ор­га­ни­зма. У ове свр­хе ко­ри­сти се лист ко­при­ве, ко­ји са­др­жи хло­ро­фил, фла­во­но­и­де, ка­ро­те­но­и­де, ви­та­ми­не, не­за­си­ће­не ма­сне ки­се­ли­не, ми­не­рал­не со­ли кал­ци­ју­ма и ка­ли­ју­ма, си­ли­ка­те, гво­жђе...

– У на­ро­ду се као сред­ство про­тив ма­ло­крв­но­сти упо­тре­бља­ва и над­зем­ни део шар­пла­нин­ског ча­ја. Хер­ба шар­пла­нин­ског ча­ја са­др­жи фла­во­но­и­де, етар­ско уље, аро­ма­тич­не смо­ле, са­по­ни­не, гво­жђе... Гор­ке биљ­ке, на­ро­чи­то ко­рен лин­цу­ре, де­лу­ју по­вољ­но на ери­тро­по­е­зу, па се ко­ри­сте као по­моћ­на сред­ства у те­ра­пи­ји ма­ло­крв­но­сти. У ста­рим апо­те­кар­ским про­пи­си­ма (Ph Jug II) би­ло је офи­ци­нал­но ви­но ко­ре­на лин­цу­ре обо­га­ће­но гво­жђем (Vi­num Gen­ti­a­nae fer­ra­tum) – до­да­је на­ша са­го­вор­ни­ца.

Но­ви­ја ис­пи­ти­ва­ња са­др­жа­ја гво­жђа у ле­ко­ви­том би­љу по­ка­зу­ју да нај­ве­ћу ко­ли­чи­ну има­ју под­зем­ни ор­га­ни ле­ко­ви­тих би­ља­ка – ри­зом и ко­рен, сле­де над­зем­ни де­ло­ви би­ља­ка у цве­ту, та­ко­зва­не хер­бе, ли­сто­ви и пло­до­ви, а нај­ма­ња ко­ли­чи­на гво­жђа на­ла­зи се у цве­то­ви­ма. Ви­о­ле­та По­пов на­гла­ша­ва да из­ме­ре­на вред­ност са­др­жа­ја гво­жђа у ко­ре­ну бе­лог сле­за и ко­ре­ну ма­слач­ка из­но­си око 500 мг/кг, а над­зем­ни де­ло­ви ма­слач­ка и вер­бе­не са­др­же око 300 ми­ли­гра­ма гво­жђа по ки­ло­гра­му су­вог биљ­ног ма­те­ри­ја­ла. 

– Ово су ре­зул­та­ти ис­пи­ти­ва­ња са­др­жа­ја гво­жђа у ви­ше од пе­де­сет раз­ли­чи­тих ле­ко­ви­тих биљ­них вр­ста ко­је се уоби­ча­је­но упо­тре­бља­ва­ју у фи­то­те­ра­пи­ји. По­ред са­др­жа­ја гво­жђа, упо­тре­бу биљ­ке као до­дат­ка ис­хра­ни ко­ји би мо­гао по­мо­ћи у убла­жа­ва­њу де­фи­ци­та гво­жђа, од­ре­ђу­ју и оста­ли са­стој­ци ко­ји се на­ла­зе у њој. Пр­вен­стве­но је ва­жно да биљ­ка не са­др­жи штет­не и по­тен­ци­јал­но ток­сич­не са­стој­ке, а та­ко­ђе је ва­жно да не са­др­жи ве­ли­ку ко­ли­чи­ну та­ни­на – са­сто­ја­ка за ко­је је утвр­ђе­но да сма­њу­ју би­о­ра­спо­ло­жи­вост гво­жђа, од­но­сно оне­мо­гу­ћа­ва­ју ње­го­ву ап­сорп­ци­ју у га­стро­ин­те­сти­нал­ном трак­ту. С дру­ге стра­не, ап­сорп­ци­ја гво­жђа се у ди­ге­стив­ном трак­ту мо­же по­бољ­ша­ти исто­вре­ме­ним узи­ма­њем ви­та­ми­на Це и ли­мун­ске ки­се­ли­не (со­ка од ли­му­на) – до­да­је на­ша са­го­вор­ни­ца.

Као нај­по­год­ни­је биљ­не си­ро­ви­не за до­пу­ну уно­са гво­жђа уоби­ча­је­ној ис­хра­ни у овом ис­тра­жи­ва­њу по­ка­за­ли су се лист сре­му­ша и ко­рен и хер­ба ма­слач­ка.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.