Лепотица великог срца

Глумица Пријанка Чопра је десет година ангажована у Уницефу, а претходне две је била њихов амбасадор добре воље за дечја права. Часопис „Тајм” прогласио ју је за једну од сто најутицајнијих личности на свету.

Након што је 2000. године победила прво на избору за мис Индије а потом и за мис света, наредна станица био је Боливуд. Иако су јој режисери замерали да је „превише лепа”, један од продуцената је  проценио да млада Индијка из лекарске породице има све квалитете да постане звезда.

Највећи успех постигла је 2006. акционим трилером „Дон” који је у Индији, али и ван те земље, зарадио преко милијарду долара. Једна од њених најзахтевнијих улога била је она у неконвенционалном филму „Барфи!” из 2012. Каријеру филмске звезде одлучила је да изгради  , у колевци те индустрије – Америци. Дала је глас лику у Дизнијевом хит цртаћу „Авиони” а главном улогом у крими-серији „Квантико” (коју и ми гледамо на Фоксу) постала је прва глумица из региона јужне Азије која је добила водећу ролу у америчкој „прајм тајм” серији.

Уследила је улога у филмском римејку популарне ТВ серије „Бејвоч” („Чувари плаже”), а управо завршава два филма, „Дечак као Џејк” са Клер Дејнс и романтичну комедију „Није ли то романтично?” са Лијамом Хемсвортом.

Залаже се за донирање органа и јавно је у Индији потписала донорску картицу, поклонила је  новац за изградњу онколошког крила  болнице у Мумбају које носи име њеног покојног оца, покренула је и кампању „Спасите женско дете” која за циљ има да промени негативну слику о девојчицама у Индији, а недавно је изјавила да јој је једна од највећих грешака то што је као млађа избељивала кожу и била заштитно лице  производа намењеног томе. Од 2009. пише за највеће индијске дневне листове а њене текстове, у којима се бави оснаживањем жена и важношћу образовања девојчица, објављивали су и престижни „Гардијан” и „Њујорк тајмс”… М. Билић

ПРОФЕСИЈА ГЛУМАЦ
Одлазак који је обележио живот

Глумац који је у биографију уписао рад у иностраним пројектима попут филма „Хари Потер и ватрени пехар”, у „Нарнији” и „Child 44”, филму „DxM”, драми из три дела „Warriors”, серији „Борџије” Предраг Бјелац   у  ј серији „Убице мог оца” је убедљиво дочарао лик корумпираног политичара који вуче конце из сенке.

Припремао се за улогу инспектора Марјановића, али је на кастингу та улога припала Тихомиру Станићу, а њему, како је проценио редитељ, улога Николе Ковачевића.

– Та серија је нешто ново у нашим оквирима чак и за мене, јер ја овде нисам пуно радио. Али, у Чешкој јесам, и то у криминалистичкој серији која је тамо постигла велики успех „Циркус Буковски” и била је инспирисана нордијским криминалистичким серијама. Пре три године проглашена је за серију године у Чешкој – прича глумац који је прошле године био номинован за највећу глумачку награду, „Чешки лав”, за улогу у филму „Гангстер Ка”.

– Нисам освојио награду, али сам задовољан и због номинације – каже наш саговорник који је у Чешку отишао пре четврт века. Уз мало среће, и нешто чешке крви, успео је да добије стални боравак.

– Мамина бака је била Чехиња. Звала Ана Новотна и њено име сам пронашао на бакиној крштеници, што ми је помогло да добијем стални боравак у Чешкој, прича Пеђа Бјелац који је у Чешку својевремено отишао,  како је мислио, само привремено.

– Испоставило се да ми је то обележило живот. Првих седам година се нисам бавио глумом.  Сасвим случајно сам упловио у глумачке воде. Би-Би-Си је снимао драму из три дела о рату у Босни. Нису успели да снимају у Босни па су изабрали Чешку. Бранка Катић и ја смо међу нашима добили највеће улоге. Драма се звала „Warriors”. У том тренутку, била је то највећа продукција Би-Би-Сија у историји те куће. Буџет је био осам милиона фунти. Управо та серија је била „лансирна рампа” за читаву плејаду младих енглеских глумаца који су сада познати – Метјуа Мекфађена, Дејмијана Луиса... И од тада сам почео да радим по страним продукцијама – прича Бјелац и напомиње да је, уз мало среће, и уз помоћ те серије доспео до улоге у „Харију Потеру”.

– Цела прича је невероватна јер је Џоана Роулинг инсистирала да буду ангажовани само британски глумци и да се снима искључиво у Британији. Прошао сам ја и неколико других „небританских” колега јер смо глумили странце. Чуо сам причу да је Ентони Хопкинс силно желео да се појави у серијалу али... није. Имао сам шест месеци припрема и шест месеци снимања... Снежана Чикарић

АУТОРИ
Хандке тражио касету

Теодору Врањеш гледаоци памте по емисијама „Суботом поподне”, „Мали ноћни разговори”, портретима креативних људи из региона и света на РТ Републике Српске.

Рођена је у Осијеку, од пете године живела је у Кореници, а Лику сматра својим завичајем.

Почела је као  новинар на радију у Српској Крајини, потом у Радио Бањалуци. Већ 23 године је запослена у РТ Републике Српске. Била је извештач, водитељ, уредник емисија и редакције, али увек, пре свега, новинар.

Каже да је у сваком „Малом ноћном разговору” провејавало то да су сви који постигну врхунац у својим професијама  једноставни, непосредни људи.

Била је уредник Културно-уметничког програма РТ РС, пратила је рад књижевника, сликара, филмских стваралаца, знаних и незнаних аутора на местима где живе и стварају, где се крећу и друже, славе. Приликом посете Бањалуци славни Петер Хандке био је гост у њеној емисији. Разговор му се допао, па је тражио да му се сними на касету.

Имала је част да сретне и упозна патријарха Павла. Интервју је трајао сат и по, причали су о свему, а њу су највише занимали дилеме с којима се свакодневно суочавају савремени човек и  верник. На свако питање је мудро одговорио, цитирајући „Свето писмо”. Ни после 20 година, верује она, интервју није изгубио на актуелности. Чуле су се патријархове препознатљиве поруке: да будемо и останемо људи.

– У тим послератним годинама биле су „као вода жедном човеку у пустињи” – сећа се Теодора Врањеш.  Патријарх је онакав каквог га памтимо. Скроман. Одисао је смиреношћу, заборавила сам да ради камера, слушала сам га шта и како прича. Београд и Србија још дуго, дуго неће видети таквог човека. Енергија која је проговорила из људи када је отишао са овог света показала је да за нас као народ, још има наде... Љиљана Петровић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ