Награда за љубав према шаху
Јована Срдановић из Гроцке је европска вицешампионка у категорији до 14 година. За више од десет година, то је тек друга наша кадетска медаља на међународној сцени, а претходне две су најавиле појаву будућих велемајстора Јоване Војиновић (сада Рапорт) и Милана Зајића. У ствари, готово сви наши кадети који су освајали медаље на европским и светским првенствима последњих деценија постајали су велемајстори, а већина – репрезентативци.
Јована је већ ове године скренула пажњу, као једна од најмлађих омлаиднских првакиња Србије у категорији до 20 година, а на Европском кадетском првенству у Мамаји је показала исти квалитет: побеђивала је у последњим колима, када већина наших нада не издржава притисак.
Сјајне прилике имали су и други наши кадети у Мамаји. Андреј Љепић је, у категорији до осам година, могао да буде и први, али је због пораза и тек трећег допунског критеријума – број победа црним фигурама – изгубио медаљу и заузео ипак одлично четврто место.
Крагујевчанин Јанко Радовић није попустио на крају, него је победом стигао на деобу трећег места у најстаријој категорији, до 18 година, и по додатним мерилима био шести. У другим приликама истицали бисмо и десето место Милоша Миошевића (до 14 година) и 12. Хане Денић (до 10), али овог лета су нас успесима размазили освајачи медаља, најпре јуниори до 18 година екипним сребром у Пољској, а сада Јована Срдановић, сребром у Мамаји.
Нема лепше прилике да се подсети да иза Јованиних успеха стоји огроман ентузијазам Академије ШК Београд, која пет година представља узор, бесплатним радом са најталентованијима, под руководством интермајстора Јована Тодоровића и мајстора Фиде Ивана Мартића. Дуго је Академија чекала ову медаљу, близу ње су долазили Велимир Ивић и Адела Великић, данашњи чланови јуниорске, односно сениорске репрезентације Србије. У таквим околностима рада заснованог искључиво на ентузијазму, подвиг је био и да се обезбеде средства да Мартић као тренер прати Јовану у Мамаји и уложи сву своју енергију у њен успех:
– За мене је ово најлепши тренутак у шаховској каријери – каже Мартић и додаје: - А за Јовану је то награда за огромну љубав према шаху. Њене победе у последњим колима су посебан квалитет. Изузетно је задовољство радити са њом, али у овом тренутку морам најпре да се захвалим фирми УТИ и Ратку Јовићу, јер без њихове подршке не бисмо могли да кренемо у освајање медаље.
Јовани међународне титуле нису нове, јер је већ била европски јуниорски првак у модерном балету, а и сећања из Мамаје су јој обојена веселим расположењем због доброг друштва и лако добијене одлучујуће партије:
– Борила сам се колико сам могла. Против Рускиње сам имала двопотезну комбинацију за добитак коју нисам видела, а последња партија, против Францускиње Обер, била је веома лака: све ми је допустила. Желим да се захвалим Ивану, који ме је добро припремао за сваку партију, као и свима онима који су навијали за мене и слали ми поруке. Жељна сам нових турнира, а следећи је у новембру, у Италији, Светско првенство до 20 година.
Ево и те одлучујуће партије последњег кола, решене лепим тактичким ударом у раној фази:
ИГРА ДАМИНОГ ПЕШАКА
СРДАНОВИЋ – Обер
1.д4 д5 2.Лф4 ц5 3.е3 Сц6 4.ц3 Дб6 5.Дб3 ц4 6.Дц2 Сф6 7.Сд2 Сх5 8.Се2 е6 9.е4 Сф4 10.Сф4 Лд6 11.е5 Ле7 12.Сх5 0-0 13.ф4 Дц7 14.Ле2 б5 15.Лф3 Дд7 16.0-0 Лд8 17.г4 Кх8 18.Лг2 Ле7 19.Тае1 Дд8 20.ф5 Лх4.
21.ф6 г6 22.Сг3 Лг3 23.хг3 Се7 24.фе7 и бели је у завршници лако реализовао предност фигуре више.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
