Београд на радару светских лидера

Остати изван глобалног радара када се воде планетарне дискусије и размењују интерконтиненталне оптужбе, а подићи углед земље као кључне за безбедност и стабилност региона. Тако би могла да се сажме порука са 72. Генералне скупштине Уједињених нација, када је реч о Србији. Ова стратегија свакако има смисла, ако се зна да је амерички председник Доналд Трамп излио своју „ватру и гнев” по Северној Кореји, Ирану и Венецуели.

Председник Србије Александар Вучић, уз оцену да је са говорнице у Њујорку чуо много „тешких речи”, нагласио је да је за нашу државу због тога боље да буде „изван сваког радара”.

Предводећи делегацију Београда на 72. ГС УН, Вучић се састао са више од 50 званичника разних организација и земаља, међу којима многи из Групе 20 најразвијенијих.

 

Пре свега, председници САД Доналд Трамп, Француске Емануел Макрон и Турске Реџеп Тајип Ердоган. У нашој јавности посебно је одјекнула најава посета ових лидера Србији. Тако се Београд ипак нашао на радару најмоћнијих – али као једна од светских престоница коју треба посетити.

Њихов долазак ће по бројним оценама бити прилика за подизање угледа наше земље која би, сем политичке и дипломатске, могла да извуче и економску корист, односно прилив инвестиција. Прво ће у Београд стићи Ердоган, и то 10. октобра, а међу темама на столу би требало да се нађу и пројекти попут оспособљавања аеродрома „Лађевци” за путнички саобраћај, као и изградња ауто-пута Тутин – Нови Пазар и Београд–Сарајево, за шта је Анкара показала интересовање. Председници Србије и Турске састајали су се у Истанбулу у јуну, на Енергетском форуму и тада је било речи о изградњи трасе гасовода „Турски ток”, уз могућност да један крак прође кроз нашу земљу.

Међу најважнијим утисцима, када је реч о посети Доналда Трампа, која ће се највероватније догодити до краја наредне године, јесте то што би он био први амерички председник у Београду још од Џимија Картера, који овде био у јуну 1980. године. Долазак првог човека САД несумњиво би подигао престиж Србије у региону, у којем је велики број чланица НАТО. Међу суседима свакако незапажено неће проћи ни посета Емануела Макрона, друге најмоћније земље ЕУ, пуних 17 година од боравка Жака Ширака у нашем главном граду.

Да жели да говори о Србији која се враћа у свет и која је све више поштована, чак и онда када се велике силе не слажу са њом или ми са њима, председник Вучић изјавио је у свом обраћању за говорницом Генералне скупштине УН. Навео је и да су сви на овом заседању помињали потребу за реформом Уједињених нација, као и за миром и стабилношћу, али врло често оптужујући и нападајући неке друге. „Препоручио бих да се не узима такав приступ”, рекао је Вучић, додајући да Србија пуно инвестира у регион, као и да је битно да се говори о целом Балкану, посебно његовом западном делу, „јер без заједничке и шире слике нећемо бити у могућности да решимо наше проблеме”.

Генералној скупштини светске организације упућена је и порука да је Србија посвећени партнер са западним земљама и да ради на побољшању односа са САД, али негује најбоље могуће односе са Русијом и Кином. „Не само да се тих добрих односа не стидимо већ се њима поносимо”, рекао је Вучић. Као национални приоритет Србије истакао је постизање политичког решења по питању Косова и Метохије, уз напомену „да не признајемо једнострано проглашену независност Косова”. Председник је позвао чланице УН да се не дозволи пријем Косова у Унеско.

Управо су се ово питање и наступи представника Приштине претходних дана нашли у бројним извештајима српских медија са скупа у Њујорку. Први заменик косовског премијера Беџет Пацоли устврдио је да Приштина има довољан број гласова држава за чланство у Унеско, на шта га је наш шеф дипломатије Ивица Дачић подсетио да ни пре две године нису имали довољну подршку. „Они мисле да се новцем све решава. Али, како су изгубили тада, изгубиће и сада ако се пријаве”, изјавио је Дачић.

Упитно је и да ли ће Приштина уопште имати довољно времена да се ове године кандидује за пријем у Унеско. Сигурно је, тек, да је одустала од пријаве за улазак у још једну важну међународну организацију – Интерпол. Косовски премијер Рамуш Харадинај донео је одлуку да повуче захтев за чланство у међународном полицијском телу пред сам почетак овогодишње Скупштине Интерпола која ће наредних дана бити одржана у Кини.

Док је Њујорку заседала Генерална скупштина УН, у Београду се одвијала ванредна седница Скупштине Србије. На дневном реду била су два нова закона о образовању. Ни ово заседање није протекло без жустре расправе посланика власти и опозиције, између осталог о томе – да ли ће министар просвете моћи да именује све директоре школа у Србији и хоће ли бити нарушена аутономија универзитета. Дебата, судећи по оштрини тонова и реакција, наговештава турбулентну парламентарну јесен, а редовна заседања требало би да почну 3. октобра.

Не само да ће на дневном реду бити предлози закона које буде послала Влада Србије, него и унутрашњи дијалог о Косову и Метохији, који је у широј јавности већ увелико почео. За сада још нико не излази са конкретнијим предлозима, али се најава разговора о најважнијем националном питању већ користи за обрачуне и препуцавања између власти и опозиције. Надајмо се само да за говорницом Народне скупштине на јесен неће бити толико бурно као претходне недеље на Ист Риверу.