Србија рекордер по „стопи пренатрпаности”
Иако велики број грађана Србије живи у властитој кући или стану, њихов дом се у већини не одликују нарочитим комфором. Европски смо рекордери по такозваној „стопи пренатрпаности”, што је показатељ да више генерација живи под једним кровом.
„Стопа пренатрпаности” у Србији на укупној популацији износи 53,4 одсто, а кад се искључе једночлана домаћинства достиже 55,6 процената. Европски просек је 16,7, односно 17,8 процената. Уз то и квалитет станова је изузетно низак – 23,4 одсто грађана изјавило је да им кров прокишњава, а жалили су се и на влагу.
Уз раст од око пет одсто у претходне две године, инвестиције у Србији у 2016. достигле су око 17,7 процената бруто домаћег производа, што је недовољно.
За постизање дугорочног одрживог привредног раста, запослености и стандарда неопходно је да годишња вредност инвестиција достигне 25 одсто БДП-а.
– То се може постићи само с јаким грађевинарством – кад четвртина инвестиција потиче од станоградње, став је Ивана Николића, уредника „Макроекономских анализа и трендова” (МАТ) Економског института. Представљајући своје истраживање у новом броју билтена указао је да је од 2013. „пуно тога промењено набоље, али станоградња у Србији још не даје допринос привредном расту”, као што је то случај у упоредивим земљама. Сматра да су ниске просечне зараде разлог недовољне стамбене изградње у Србији.
– У Великој Британији некретнине су скупе, али је за просечан стан прошле године требало издвојити 5,2 просечне годишње зараде. Док у Србији за новоизграђени стан површине 57 квадратних метара, чија је просечна цена по квадрату у 2016. била 156.600 динара, треба 16,1 годишња просечна плата – каже аутор.
Четвртину свих инвестиција у просперитетним земљама Европске уније, односно пет одсто бруто домаћег производа, чини станоградња. У Србији се у изградњу станова годишње улаже око један одсто свега створеног, указао је Николић, додајући да је прошле године улагање у станоградњу чинило само 5,5 бруто фиксних инвестиција. Од земаља ЕУ једино Грчка, релативно посматрано, мање инвестира у изградњу станова од Србије.
Према подацима „Еуростата”, 81 одсто становништва наше земље живи у властитом стану, што је више од европског просека који износи 69,4 одсто. Али то није разлог што се станови у Србији мало граде. По томе предњаче Румуни са чак 96,5 одсто, следе Хрвати – 90,5, Литванци – 89,4 и Словаци – 89,2 одсто. И поред тога, у овим земљама станоградња се не гаси.
Николић сматра да укупне бруто инвестиције морају бити равномерно распоређене на грађевинарство, улагање у машине, опрему и остало. У последњих десет година Србија је достигла овај пожељни удео грађевинских радова у укупним инвестицијама само у периоду од 2009. до 2011. Он се тада кретао око 48 одсто укупних инвестиција и био је последица масовног програма субвенционисања стамбених кредита као одговор државе на негативне последице светске кризе. Брзим растом буџетског дефицита и јавног дуга ове активне мере стамбене политике уступају место штедњи.
Већ 2012. удео грађевинских радова своди се на 40,2 одсто укупних инвестиција, наредне 2013. на 37,1 одсто и на том нивоу се задржава до данас. Николић примећује да се кварење резултата грађевинарства искључиво дугује станоградњи, јер се остали грађевински радови, још од средине деведесетих година, упорно одржавају на око трећине укупних инвестиција.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
