Дачићев Осман-ага

По­је­ди­ним ду­ше­бри­жни­ци­ма за­сме­та­ло је што је Алек­сан­дар Ву­чић у по­ноћ на аеро­дро­му по­стро­јио це­лу вла­ду да до­че­ка тур­ског ко­ле­гу и ње­го­ве са­рад­ни­ке. Срп­ски пред­сед­ник је су­тра­дан об­ја­снио: „Ни­је ово 1389. го­ди­на, ово је 2017. и же­ли­мо нај­бо­ље од­но­се са Тур­ском. То је у ин­те­ре­су Тур­ске, ка­ко сам чуо од на­шег при­ја­те­ља Ер­до­га­на, а то је и у ве­ли­ком ин­те­ре­су Ср­би­је.”

Да­чић ни овог пу­та ни­је одо­лео ве­шти­ни рас­пе­ва­не ди­пло­ма­ти­је и по­стао хит на „Ју­тју­бу” у Тур­ској и на Бал­ка­ну. На пре­кор пред­сед­ни­ка ДСС-а Ми­ло­ша Јо­ва­но­ви­ћа да је за Ср­би­ју би­ло не­до­стој­но што је на све­ча­ној ве­че­ри Ер­до­га­ну и ње­го­вој су­пру­зи Еми­ни на тур­ском от­пе­вао  пе­сму „Осман-ага”, Да­чић је од­го­во­рио: „Ко­ли­ко сам раз­у­мео, сви у са­ли су би­ли оду­ше­вље­ни. И да­нас је то глав­на вест у Тур­ској. А шта је тре­ба­ло, да га уби­јем као Му­ра­та?” Пе­вао је шеф срп­ске ди­пло­ма­ти­је ра­ни­је и свом ита­ли­јан­ском ко­ле­ги „Со­ле мио”, али и про­шле не­де­ље грч­ком пред­сед­ни­ку Про­ко­пи­ју­су Па­вло­пу­ло­су грч­ки хит „Ми му ти­мо­нис ма­тиа му”, па се ни­ко ни­је бу­нио.

Страх од тур­ског „еко­ном­ског де­сан­та” мо­гао би да бу­де раз­ве­јан Ер­до­га­но­вом на­ја­вом да би Ср­би­ја пре­ко „Тур­ског то­ка” мо­гла да се снаб­де­ва га­сом, већ од 2019. го­ди­не. Про­је­кат „Ју­жни ток” је због бри­сел­ских ди­рек­ти­ва не­слав­но за­вр­шио и ово је но­ва вр­ло опи­пљи­ва шан­са да не са­мо Ср­би­ја већ и цео ре­ги­он до­би­је ру­ски гас по по­вољ­ној це­ни. Или мо­жда не­ко ми­сли да је бо­ље да на­ба­вља­мо онај ску­пљи теч­ни из нафт­них шкри­ља­ца ко­ји би сти­зао бро­до­ви­ма до Оми­шља на Кр­ку?

Еуфо­ри­ја у Но­вом Па­за­ру би­ла је то­ли­ка да се по­сма­тра­чу са стра­не мо­гло учи­ни­ти да је Ер­до­ган, ко­ји је до­че­кан ова­ци­ја­ма, био до­ма­ћин, а Ву­чић ње­гов гост. Али тур­ски пред­сед­ник је дан ра­ни­је ја­сно ре­као да не­ће по­др­жа­ти ни­ка­кав на­ци­о­на­ли­зам. А оку­пље­ним  Бо­шња­ци­ма у Сан­џа­ку ја­сно је по­ру­чио да Тур­ска же­ли Ср­би­ји да бу­де зе­мља у ко­јој вла­да­ју је­дин­ство и сло­га и да бу­де зе­мља про­спе­ри­те­та. „Чу­ва­ће­мо на­ше при­ја­тељ­ство”, ре­као је тур­ски пред­сед­ник и пред оку­пље­ним Но­во­па­зар­ци­ма ви­со­ко увис по­ди­гао ру­ку Алек­сан­дра Ву­чи­ћа.

И дво­ји­ца аме­рич­ких ам­ба­са­до­ра су има­ли за­па­же­не уло­ге у ми­ну­лој сед­ми­ци. Онај у Ан­ка­ри по нас епи­зод­ну, а овај у Бе­о­гра­ду се кан­ди­до­вао за глав­ну, на­го­ве­шта­ва­ју­ћи мо­жда и „ми­ни-кри­зу” у од­но­си­ма Ср­би­ја–САД. Ер­до­ган је у Бе­о­гра­ду из­ја­вио да не­ће при­ми­ти  у опро­штај­ну по­се­ту од­ла­зе­ћег аме­рич­ког ам­ба­са­до­ра Џо­на Ба­са и оп­ту­жио САД да су оне на­пра­ви­ле про­блем ко­ји се од­но­си на обо­стра­ну су­спен­зи­ју из­да­ва­ња ви­за. Са­мо дан ка­сни­је Кајл Скот је на „Тви­те­ру” ока­чио текст из „Ва­шинг­тон по­ста” са на­сло­вом: „Срп­ски ми­ни­стар од­бра­не хва­ли осу­ђе­ног рат­ног зло­чин­ца”, по­ру­чив­ши да је Алек­сан­дар Ву­лин сво­јим го­во­ром о ге­не­ра­лу Вла­ди­ми­ру Ла­за­ре­ви­ћу, ка­ко је на­пи­сао, под­рио ме­се­це ра­да на по­бољ­ша­њу ими­џа Ср­би­је у САД.

Ву­лин ни­је под­вио реп, уз­вра­тив­ши да је по­но­сан на све љу­де ко­ји су од­бра­ни­ли ову зе­мљу: „Чу­ди ме да ам­ба­са­дор не ви­ди мо­гућ­ност под­ри­ва­ња ими­џа и прет­њу у од­но­си­ма у то­ме што је ха­шки оп­ту­же­ник Ан­те Го­то­ви­на са­вет­ник у вла­ди или у осло­ба­ђа­њу Ори­ћа.” У од­бра­ну ми­ни­стра вој­ног укљу­чи­ли су се Да­чић и Ше­шељ. Шеф ди­пло­ма­ти­је је по­ру­чио да ће, за раз­ли­ку од Ла­за­ре­ви­ћа, Ра­муш Ха­ра­ди­нај сво­ју ка­зну тек да слу­жи. А во­ђа СРС-а је за­тра­жио да се ам­ба­са­дор Скот про­гла­си за пер­со­ну нон гра­та. На­рав­но, Че­дин ЛДП-а је био на су­прот­ној стра­ни, по­ру­чив­ши да вла­да не мо­же да оста­не не­ма док се ње­ни ми­ни­стри по­на­ша­ју као за­штит­ни­ци оних ко­ји су по­ве­ли Ср­би­ју у ра­то­ве из ко­јих се мно­ги ни­су вра­ти­ли.

Сво­је­вре­ме­но ми­ље­ник Клин­то­но­вих и Ол­брај­то­ве из­гле­да се не­где пре­ра­чу­нао. Ха­шим Та­чи је ми­слио да је до­вољ­но да се по­ја­ви на пр­вој геј па­ра­ди у При­шти­ни па да се­би мо­же да до­зво­ли лук­суз и кри­ти­ку­је САД и Ве­ли­ку Бри­та­ни­ју ка­ко су не­до­вољ­но агил­не у на­по­ру да му на­пра­ве др­жа­ву. Рас­ку­као се да је При­шти­ни обе­ћа­но да ће ако при­ста­не на фор­ми­ра­ње спе­ци­јал­ног су­да за­уз­врат по­ста­ти члан Са­ве­та Евро­пе. Та­чи је за­ме­рио и ЕУ што још ни­је одо­бри­ла ви­зну ли­бе­ра­ли­за­ци­ју, па је од ал­бан­ског пред­сед­ни­ка Или­ра Ме­те тра­жио да из­да др­жа­вљан­ство гра­ђа­ни­ма КиМ, ка­ко би мо­гли не­сме­та­но да пу­ту­ју... На Та­чи­је­ву ди­рект­ну про­зив­ку, бри­тан­ски ам­ба­са­дор Ру­е­ри О’Ко­нел му је уз­вра­тио: „Ко­со­во не мо­же да на­пре­ду­је са не­про­фе­си­о­нал­ци­ма и по­слу­шни­ци­ма јер су ко­руп­ци­ја и не­по­ти­зам озбиљ­ни про­бле­ми.”

Ни­сам за­бо­ра­вио на сто да­на срп­ске вла­де. Пре не­го што је ју­че у Кру­шев­цу зва­нич­но пред­ста­ви­ла ре­зул­та­те свог ра­да, Ана Бр­на­бић је има­ла по­чет­ком не­де­ље ге­не­рал­ну про­бу у Европ­ском пар­ла­мен­ту. Ре­ше­та­ли су је евро­по­сла­ни­ци уз­дуж и по­пре­ко. Пи­та­ли су је о ста­њу у срп­ским ме­ди­ји­ма, за­што не уво­ди­мо санк­ци­је Ру­си­ји, слу­ча­ју „Са­ва­ма­ла”, ре­ша­ва­њу ко­сов­ског про­бле­ма, вла­да­ви­ни пра­ва... Хра­бро је од­го­ва­ра­ла срп­ска пре­ми­јер­ка, по­ру­чив­ши, из­ме­ђу оста­лог, по­сла­ни­ку ЕП Чар­лу Та­но­ку да Ср­би­ја отво­ре­но ка­же да не стре­ми евро­а­тлант­ским ин­те­гра­ци­ја­ма, већ ула­ску у ЕУ.