Срби у Црној Гори и Србија

Управо су окончани избори за председника Републике Црне Горе. Уз читав низ стандардних нерегуларности, као што су куповина личних карата, разне врсте притисака на грађане, издавање личних карата на сам дан избора, премештање људи са једног на друго бирачко место итд. – победио је кандидат ДПС-a Филип Вујановић. Осим употребе масивног финансијског и полицијског апарата који показује да ДПС себе и даље види као читаву државу и у своје сврхе користи државне ресурсе, пресудила је и подршка Милу Ђукановићу од неких значајних међународних структура. Овај човек је враћен на чело владе да би за њих одрадио један број значајних послова, као што су предаја Превлаке Хрватској, признање независности Косова, увођење Црне Горе у НАТО и завршетак продаје свих важних привредних ресурса (Електропривреда).

Ови избори су били нерегуларни као и сви претходни, али је победа режимског кандидата у првом кругу прихваћена, јер је то Ђукановићу неопходно за већ набројане послове. Опозицији у Црној Гори не преостаје ништа друго него да боље ради на терену и да се још одлучније бори за измену става међународне заједнице према овдашњој политици.

На овим изборима наступио сам испред Српске листе и освојио око 20 одсто гласова. Наши предизборни скупови почињали су свесрпском химном „Боже правде”, а на њима су се поносно вијориле српске заставе, укључујући и заставе државе Србије. Поред универзалних политичких порука у кампањи сам посебно инсистирао на противљењу уласку у НАТО и на борби против признања Косова, што црногорска власт намерава брзо да уради. Упркос томе и упркос чињеници да сам се на попису 2003. од четворице кандидата једино ја изјаснио као Србин, имали смо велику опструкцију од разних кругова из Србије.

Као што је познато, кад се у околним земљама одржавају избори, тамошње српске представнике, по правилу, примају премијер и председник Србије да би им исказали симболичку подршку. Тако се редовно примају господин Пуповац (чија је странка и даље у Влади Хрватске, иако је та земља признала независност Космета), затим господин Додик, или господин Стојилковић, лидер Срба у Македонији. Ово добро правило из неког разлога не важи само када су у питању Срби из Црне Горе. Српска листа успева полако да хомогенизује и уједини овдашње српско бирачко тело, што показује и мој резултат. Али и поред тога председник и премијер Србије већ скоро две године игноришу наше деловање и избегавају да се састану са мном и другим представницима црногорских Срба.

Штавише, званични представници Србије нанели су нам неописиву штету. Господин амбасадор Србије Зоран Лутовац стигао је овде у време кампање, иако реално не постоје услови за његов адекватан боравак. Сматрамо да је брука за државу Србију да њен амбасадор буде смештен у хотелској соби. Његов прерани долазак био је у функцији предизборне кампање овдашње власти, јер је на томе Вујановић могао да гради своју причу како суодноси са Србијом наводно изванредни. Још већу штету начинио је Војислав Брајовић, министар културе Србије, који је недељу дана пред изборе гостовао на Цетињу и потписао уговор о сарадњи између Србије и Црне Горе у области културе и медија. Само недељу дана пре тога општина Цетиње је Улицу Вука Караџића преименовала у Исландску. Господин Тадић, који годинама избегава да се сусретне са мном, први је честитао Филипу Вујановићу на победи.

Медији у Србији, такође, игноришу наш рад и постојање. Штавише, србијанске телевизије су, као и већина писаних медија, отворено фаворизовале једног другог кандидата опозиције који је био за одвајање Црне Горе. Јавни сервис Србије односио се према овим изборима као да се одржавају у Шри Ланки и као да становништво Црне Горе не чини трећина Срба. У Хрватској се, на пример, у сличним случајевима сати и сати програма посвећују представницима Хрвата на сличним изборима у околним земљама.

Понашање неких пословних људи из Србије, предвођених господином Мишковићем, који су овде у време кампање долазили да пред камерама склапају послове са режимом, такође ме је уверило да постојање Срба у Црној Гори актуелна политичко-пословна елита доживљава као проблем. Као да би свима било лакше да ми нестанемо и да онда на миру могу да наставе да шире традиционално пословно и политичко савезништво које је између осталог и довело до одвајања Црне Горе.

Србија, срећом, има и много лепша лица и боље људе од ових који чине њену политичку и пословну елиту. Многи су нас звали да искажу своју подршку, да кажу да их је срамота због тога шта ради елита и како се понашају медији, а неки су нам помагали знањем и значајним техничким саветима.

У Црној Гори живи јак и отпоран српски народ навикао да подноси разне муке и притиске кроз историју. Као и раније, преживећемо и изборићемо се за наша права. Али тешко нам је да гледамо шта се дешава са Србијом у коју Срби ван Србије традиционално гледају као у светионик.

Лидер Српске листе у Црној Гори