Телефонски позив променио живот Младену Тадићу
На пресађивање органа чекао је две и по године. Четири пута лекари су га звали јер се појавио потенцијални донор, али је после анализа утврђено да јетра коју он треба да добије није одговарајућа или да је некоме орган потребнији. Спасоносни позив из Ургентног центра Клиничког центра Србије добио је 14. октобра прошле године, када му је урађена и трансплантација. Сада тридесетосмогодишњи Младен Тадић из Пожаревца води потпуно други живот.
– Напокон могу да уживам у животу, да проводим време са ћеркицом и супругом и не размишљам о болести. Живот пре пресађивања јетре био је тежак. Захвалан сам породици преминулог донора која је дала сагласност да се органи најближег члана породице који је изгубио живот искористе за моју трансплантацију као и продужавање живота других људи – нагласио је Тадић, који је са неколико трансплантираних пацијената покренуо Удружење „Заједно за нови живот” како би са пацијентима који су добили орган али и онима који га чекају могао да размени искуства.
Од почетка године у Србији је урађено 70 пресађивања од 31 преминулог донора – 48 бубрега, 17 јетри и пет срца, наглашено је поводом обележавања Европског дана донора. Тим поводом др Златибор Лончар, министар здравља, нагласио је да трансплантирани пацијенти најбоље знају какав је осећај када је нарушено здравље и живот угрожен, а и када су добили нову шансу за живот захваљујући пресађивању органа. „Објасните људима у вашем окружењу шта су праве вредности, да чувају здравље јер када се оно изгуби онда је касно”, рекао је др Лончар.
Охрабрујући помаци у области трансплантационе медицине су направљени, сматра Ана Стаменковић, новинарка РТС-а, али Србија се и даље налази далеко од неких европских и светских земаља.
– Сада имамо пет донора на милион становника, а Хрватска и Шпанија, више од 30. Ово је област у којој сви заједно, и грађани и држава, и здравствени систем и пацијенти, и медији и удружења грађана, морају да дају свој допринос. РТС у децембру улази у десетогодишњицу редовног извештавања о трансплантацији. Без такве подршке, одговорног и професионалног извештавања о тој теми, не може да буде ни помака у овој области – истиче Стаменковићева која се недавно вратила са великог скупа из Шпаније, одржаног у оквиру великог европског пројекта за промоцију трансплантације, ЕУОРГАНДОН.
Упркос здравственом просвећивању људи о значају трансплантације, и даље има оних који имају бројне предрасуде, а понекад и не желе да дају сагласност да се органи њихових најближих, који су се нашли у стању мождане смрти, искористе за продужавање живота онима којима је нови орган једини лек.
То потврђује и др Наташа Петровић, начелница Одељења анестезије у Ургентном центру КЦС-а.
– Има људи који нам кажу да ће дати пристанак на узимање органа преминулог члана породице ако ће их добити дете, али не ако се дају на пример алкохоличару. Објашњавамо им да ми не знамо ко су кандидати за пресађивање органа и да свим пацијентима треба дати шансу. Примећујемо да је последњих година дошло до помака у овој области и да се о овој теми прича у породицама јер у већини случајева када им поставимо питање везано за донорство органа већ имају изграђен став да ли желе да дају сагласност или не. Има случајева и да у породици не постоје усаглашени ставови о томе – наглашава др Петровић.
Наша саговорница упозорава да је проблем то што је укупан број потенцијалних преминулих донора мали, јер лекари широм Србије не препознају те пацијенте.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


