Трудноћа није баук

Професор др Снежана Ракић, начелник највећег породилишта на Балкану у болници „Народни фронт”, у разговору за наш лист каже да Србија има добру заштиту трудница и породиља и да статистика управо то и показује.

– Волели бисмо да немамо ниједну преминулу трудницу, али будући да имамо око 65.000 порођаја годишње, број трагично завршених трудноћа је заиста минималан. Уколико на 10.000 порођаја само један заврши смрћу породиље, то ипак не може да буде забрињавајући податак – објашњава др Ракић.

Она додаје да су најчешћи узроци смртности породиља крварење на порођају, тромбо-емболијски процеси, као и системске болести попут високог крвног притиска или малигних болести које се све чешће јављају у трудноћи.

Она објашњава да су у Србији обавезна три прегледа током трудноће у 12, 22. и 32. недељи, као и да после 36. недеље трудница обично одлази лекару сваких седам дана. Наша саговорница каже да жене у Београду редовно посећују лекаре током трудноће, али да не зна каква је ситуација у унутрашњости. Иначе, прошле године је живорођено 64.734 детета, пре две године 65. 657, а 2014. рођена је 66.461 беба.

У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” кажу да не постоје подаци о просечном броју прегледа које труднице обаве током трудноће, једино постоји евиденција о укупном броју посета гинекологу широм Србије.

Када је у питању смртност одојчади, прошле године је у Србију у првој години живота преминуло 348 беба. У последњих седам година број умле одојчади се смањује, подаци су Републичког завода за статистику. Највише деце, 492, умрло је 2009. године, годину дана касније тај број је пао на 460, а 2011. на 414. У последње три године креће се око 350.

Према речима Снежане Ракић, главни узрок смртности одојчади је превремено рођење. Граница порођаја је сада спуштена на 24 недеље и тежину детета од 600 грама.

Према подацима Светске асоцијације перинаталне медицине, чак три четвртине смртних случајева новорођенчади у свету настају због компликација приликом превременог порођаја и неонаталних инфекција. До 2030. године све земље света требало би да смање стопу неонаталне смртности на мање од 12 на 1.000 рођених.

Такође, подаци указују да се једна од десет жена породи пре 37. недеље трудноће. Годишње се широм света забележи око 13 милиона превремених порођаја, а у последњих 27 година, из непознатих разлога, стопа превремених порођаја широм света је порасла за око 14 одсто.

Добри резултати и у случају високоризичних стања

– На Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије пратимо сва стања трудноће и водимо комплетну бригу о новорођенчади наших пацијенткиња и зато могу да кажем да је, у односу на смртност породиља у најразвијенијим земљама света, Србија на светски завидно признатом нивоу – истиче проф др Александар Стефановић, директор клинике, у коју се, као у терцијарни центар, редовно упућују из Србије и из региона многе жене у озбиљном стању када је реч о угрожености и мајке и плода, али су то врло ретко животно угрожене пацијенткиње.

– Наша здравствена нега организована је тако да уз коришћење и поштовање протокола и водича за вођење и завршавање трудноће и порођаја, како у нормалним, тако и у високоризичним трудноћама, уз мултидисциплинарни и тимски рад, у тим стањима успевамо да добијемо и здраво потомство и одржимо не само живот, већ и здравље жене – додаје професор. – У погледу морталитета новорођенчади најчешћи узроци су инфекције, асфиксија и конгениталне аномалије. Смртност расте пропорционално са гестацијском зрелошћу.

Број контролних прегледа у трудноћи варира у различитим земљама, али се препоручује да се обави бар по један преглед у току сваког триместра, подвлачи доктор. У првом триместру, каже директор, због утврђивања трудноће, општег прегледа и скрининга на најчешће тризомије („дабл тест”), у другом – ради сагледавања анатомије плода и праћења здравственог стања труднице, у трећем ради праћења стања плода и његове кондиције (ЦТГ прегледи) и општег стања труднице и планирања времена и начина порођаја.

– У Србији и Београду највећи број трудница има редовне контроле засноване на овим принципима. На учесталост контрола утиче и стање труднице и плода. Редовне прегледе спроводе пре свега изабрани гинеколози у примарној здравственој заштити, а по потреби и специјалисти-консултанти у секундарним и терцијарним установама. У односу на потребе за примарном заштитом, морам истаћи да је Министарство здравља обезбедило и бесплатне прегледе, чиме је обезбеђено да се преконтролишу и на време уоче здравствени проблеми трудница – не заборавља да помене проф. др Александар Стефановић.