Гледај Москву, бирај Београд

Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом утицало би на повећање српског извоза, а размени са светом погодовала би и чињеница да је наша трговина са Русијом у великој мери ослобођена државних намета.

Са потписом на оба документа, према речима Александра Стевановића, из Центра за слободно тржиште, Србија би била врло привлачна за стране улагаче.

– Споразум са Европском унијом је као сертификат који целом свету показује да сте друштво са којим се ваља дружити и земља у којој се исплати инвестирати. Да не буде забуне, не долазе стране фирме у нашу земљу да би нама продавале своју робу, јер смо ми врло мали и чинимо само 0,3 одсто тржишта ЕУ. Србија је привлачна због извоза. Документ из 2000. године са Руском Федерацијом, који обезбеђује релативно слободну трговину, осим ниског пореза на добит, јесте наша предност у односу на окружење – уверен је Стевановић.

У Бироу за сарадњу са Европском унијом Привредне коморе Србије нису одговорили на конкретно питање о томе колико би потписивање споразума са европском двадесетседморицом утицало на повећање српског извоза. Иако би, с обзиром на област којом се баве, такви подаци требало да буду азбука њиховог посла, уместо одговора, електронском поштом добили смо дефиницију овог споразума и укратко препричане економске ефекте које документ изазива.

А кад се завири у табеле српског извоза, више од пола српске трговинске размене обави се за земљама Европске уније. Према подацима Центра за научно истраживачки рад ПКС, наш укупни извоз у 27 земаља ЕУ износи 4,935 милијарди долара, што чини чак 55 одсто укупног извоза. Увоз је безмало дупло већи и прошле године достигао је суму од 10,106 милијарди долара, што чини 55,1 одсто укупног српског извоза. Извоз је прошле године „скочио” за 33,7 одсто, а увоз за 40,8 процената. Са друге стране, само 5,11 одсто наше робе извезе се у Русију упркос Споразуму о слободној трговини. То значи да је наш извоз у Европу чак 11 пута већи него размена са Руском Федерацијом.

Посматрано по робним групама, из Србије се у ЕУ највише извозе ваљани неплатинасти производи (660,21 милиона долара), бакар (296,38) и алуминијум (233,145 милиона долара). Од Европе највише увозимо путничке аутомобиле, уље од нафте и минерале, лекове, хартију и картон. Лоша је и чињеница да су највећи српски извозници уједно и највећи увозници робе из Европске уније. Тако се, примера ради, смедеревски „Ју Ес Стил” налази на првом месту на обе табеле српске трговинске размене. Увозно зависни су и велики извозници као што је Ваљаоница бакра „Севојно”, „Вали и Лохер електро”.

Према процени Министарства финансија, извоз у ЕУ би ове године требало да порасте за 25,8 одсто, а увоз за 20,5 процента. Према истој пројекцији извоз би 2009. године требало да скочи за четвртину, док се очекује да увоз порасте за 17,3 одсто.