Имамо шансу за гол, али нема ко да шутне

Ненад Поповић, власник и председник компаније „АБС холдинг” не пита хоћемо ли више профитирати од окретања према Истоку или Западу. Пословна пракса растргла га је на обе стране.

Овај високи функционер ДСС-а обогатио се у Русији, али тако што је сарађивао са највећим европским и светским компанијама из области енергетике, па је почетком године „АБС холдинг” у Русији посетио и Сергеј Иванов, заменик руског премијера и бивши министар одбране. Са друге стране, Поповића је Европски покрет у Србији прогласио за „најевропљанина” 2007. године.

Оцена економског дела јавности је да се Споразум о слободној трговини с Русијом не користи у довољној мери.

Сагласан сам са тим оценама и сматрам да су један од основних проблема за спровођење Споразума све већи захтеви руског тржишта не само у погледу количина, већ и у погледу квалитета. И није довољно само да постоји споразум, потребне су идеје и предузетници који ће пронаћи пут до потрошача. Тренутна ситуација је таква да нам је судија досудио пенал и дао нам шансу да постигнемо гол, али нам недостаје довољан број играча који ће знати да искористе ову прилику.

А како би српски извоз у Русију могао да се повећа?

Потенцијал који има ово огромно тржиште је невероватан, данас је тамо највећи инвестициони бум у свету. Ипак, мој савет пословним људима из Србије је да своје тржиште траже ван Москве, у руским регионима јер је тржиште Москве данас засићено присуством готово свих водећих светских произвођача. У регионима је међутим ситуација другачија. Потребно је пронаћи квалитетног локалног партнера, испитати потенцијал и карактеристике тржишта и уложити у маркетинг и продају. Нашим привредницима саветујем да улажу у квалитет производа и услуга, да им марже буду ниске и да буду стрпљиви а да резултате очекују тек за четири до пет година.

Да ли је на месту замерка да тржиште Русије нама није толико битно јер је српски извоз у ЕУ 11 пута већи од извоза у Русију?

Српској привреди је свако тржиште битно. Тржиште ЕУ јесте највећи купац наших производа јер нам је физички најближе. Међутим, ако гледамо потенцијал и руског и ЕУ тржишта сматрам да је тренутан извоз Србије на оба ова тржишта недовољан. За српску привреду изузетно је важно да се активније укључи и на тржишта Русије, Кине, Блиског истока, али и Африке. Ми не би требало да гледамо у то како се неко тржиште зове, већ да ли на њему можемо да продамо наше производе и остваримо приходе који су нам у овом тренутку преко потребни.

Шта би побољшало трговинске везе Русије и Србије?

И даље недостају представници малог и средњег бизниса. Када сам предложио укидање виза за грађане Руске Федерације мислио сам на велики број привредника и туриста који ће сада лакше моћи да посете Србију. Потребно нам је више инвестиција из Русије које су до данас биле заиста мале, али и агресивнији наступ на овом великом и за нас значајном тржишту које има огроман потенцијал у будућности.