Скрининг на дијабетес

Због ве­ли­ког бро­ја обо­ле­лих од ди­ја­бе­те­са, али и оних ко­ји има­ју пре­ди­спо­зи­ци­ју да до­би­ју ову бо­лест, Ми­ни­стар­ство здра­вља по­кре­ће ак­ци­ју скри­нин­га на ди­ја­бе­тес у до­мо­ви­ма здра­вља. 

Пре­вен­тив­ни пре­гле­ди за гра­ђа­не по­че­ће до кра­ја го­ди­не у не­ким до­мо­ви­ма здра­вља а план је да се у то­ку сле­де­ће го­ди­не ак­ци­ја про­ши­ри на све уста­но­ве при­мар­не здрав­стве­не за­шти­те у Ср­би­ји. 

Ка­ко ис­ти­че ака­де­мик про­фе­сор др Не­бој­ша Ла­лић, де­кан Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду и пред­сед­ник Ре­пу­блич­ке струч­не ко­ми­си­је за ди­ја­бе­тес, скри­нинг ће се ра­ди­ти на ди­ја­бе­тес ти­па два ко­ји се мо­же от­кри­ти слу­чај­но због при­ро­де бо­ле­сти.

Основ­ни део скри­нин­га чи­ни упит­ник са осам пи­та­ња, ме­ђу ко­ји­ма се од па­ци­јен­та тра­жи да се из­ја­сни да ли је имао по­ви­шен ше­ћер у кр­ви, чла­на по­ро­ди­це ко­ји има ово обо­ље­ње, да ли и ко­ли­ко по­вр­ћа кон­зу­ми­ра... На кра­ју те­сти­ра­ња до­би­ја се од­ре­ђен број по­е­на ко­ји го­во­ри о ри­зи­ку ко­ји осо­ба има да до­би­је ше­ћер­ну бо­лест. 

– Уко­ли­ко је скор ма­њи од се­дам, то зна­чи да ће сва­ка сто­та осо­ба у на­ред­них 10 го­ди­на до­би­ти бо­лест. Ако он из­но­си 15, то нам го­во­ри да ће сва­ка тре­ћа осо­ба са та­квим ре­зул­та­том обо­ле­ти, а уко­ли­ко је ве­ћи од 20 сва­ка дру­га. Код оних код ко­јих се утвр­ди ви­сок ри­зик за до­би­ја­ње ди­ја­бе­те­са, од­мах ће се ра­ди­ти ана­ли­зе кр­ви, од­ре­ђу­је се гли­ке­ми­ја и оба­вља се тест оп­те­ре­ће­ња глу­ко­зе, ка­ко би се од­мах ви­де­ло да ли чо­век има ди­ја­бе­тес. Уко­ли­ко утвр­ди­мо да је осо­ба на пра­гу да до­би­је бо­лест, од­мах ће­мо је укљу­чи­ти у про­грам пре­вен­ци­је – на­гла­ша­ва др Ла­лић. 

Про­грам пре­вен­ци­је под­ра­зу­ме­ва еду­ка­ци­ју па­ци­јен­та, са­ве­ту­је му се на­чин ис­хра­не и по­ве­ћа­ња фи­зич­ке ак­тив­но­сти. Уко­ли­ко па­ци­јент при­хва­ти, ле­кар ће све вре­ме пра­ти­ти ње­го­во здрав­стве­но ста­ње. Упит­ник за скри­нинг је део ре­ги­стра за ди­ја­бе­тес, ко­ји ће са­др­жа­ти по­дат­ке о обо­ле­ли­ма, о бро­ју оних ко­ји има­ју обо­ље­ње у труд­но­ћи и де­ци са ше­ћер­ном бо­ле­шћу.

– Све то зах­те­ва ве­ли­ку ор­га­ни­за­ци­ју здрав­стве­них слу­жби и ан­га­жо­ва­ње ле­ка­ра. Пред­ви­ђе­но је да се скри­нинг спро­ве­де у што ви­ше до­мо­ва здра­вља ка­ко би се сте­кла сли­ка о ри­зи­ци­ма и от­кри­ли на вре­ме но­ви па­ци­јен­ти. То је бит­но јер ше­ћер­на бо­лест ду­го не да­је ни­ка­кве симп­то­ме. За­то је зо­ву ти­хим уби­цом. Осо­ба обич­но са­зна да па­ти од ди­ја­бе­те­са тек он­да ка­да је до­би­ла ком­пли­ка­ци­је обо­ље­ња – до­да­је др Ла­лић.

Скри­нинг на ди­ја­бе­тес ће се ра­ди­ти јед­ном у три го­ди­не, а уко­ли­ко осо­ба има хро­нич­не бо­ле­сти по­пут ко­ро­нар­не бо­ле­сти ср­ца, хи­пер­тен­зи­је, по­ре­ме­ћа­ја ме­та­бо­ли­зма ма­сти и има­ла је шлог, пре­вен­тив­ни пре­глед ће им се оба­вља­ти и че­шће, нај­ве­ро­ват­ни­је при­ли­ком сва­ке по­се­те иза­бра­ном ле­ка­ру.