Из Србије се шверцују цигарете

Од 76 граничних прелаза, само Батровци, Хоргош и Градина задовољавају елементарне критеријуме у функционалном смислу, по угледу на прелазе у земљама ЕУ

Средином јула прошле године 46-годишњи Предраг Петронијевић постављен је одлуком Владе Републике Србије на чело Управе царина. Он је пре тога 17 година радио у Министарству унутрашњих послова, да би потом био саветник генералног директора фирме „Југоимпорт СДПР”, чија је основна делатност трговина наоружањем и војном опремом. У Управи царина је од 2003. године, где је обављао послове помоћника директора за Сектор примене царинских прописа, а сада је на челу службе у којој је запослено више од 2600 људи.

Једнострано проглашена независност Косова наметнула је нове проблеме у трговини и проласку робе ка покрајини и из ње. Како се цариници сналазе у томе?

За промет домаће робе на територију Косова и обрнуто формирана су посебна одељења пореске управе. Кад је у питању страна роба, она се на прелазима евидентира и пролази у складу са међународним правилима која се примењују и код нас. На Косову привремено функционише Унмик администрација и успостављена је коректна сарадња на оперативном нивоу са Унмик царином. У том смислу истакао бих акцију спроведену недавно на језеру Газиводе, када је извађено црево намењено шверцу горива Д2 спуштено читавом ширином језера. Ова акција је спроведена у сарадњи са посебном ронилачком јединицом Жандармерије МУП Републике Србије. Покушава се да се кријумчари све, од наркотика, наоружања, пољопривредних производа, робе широке потрошње… Успешно и у сарадњи са осталим државним органима излазимо накрај с тим покушајима.

Србија је и на раскрсници хероинских путева.

Јесте, ми смо део такозване „балканске руте“. Авганистан производи више од 90 одсто светске потрошње опијума од кога се прави хероин, а 80 одсто тих количина кријумчари се овом рутом. Стога није чудо што су највећи успеси у заплени код нас, баш на граничном прелазу Градина али и Батровцима и Хоргошу. Располажемо подацима који су верификовани из наших али и међународних извора да се већа количина хероина и марихуане (позната „албанка“) кријумчари с Косова и из Црне Горе. Пресецамо путеве, хватамо кријумчаре…

У последње време је било добрих резултата у заплени кријумчарене робе, нарочито наркотика.

У сарадњи са другим нашим државним службама али и на међународном плану, постигли смо добре резултате. Наркотике откривамо на разним местима и на разне начине. Од интересантнијих заплена истакао бих ону када смо пронашли 1.251 грам кокаина на аеродрому „Никола Тесла“ у фебруару ове године. Тада су наши службеници применом анализе ризика и праћењем индикативних путних дестинација открили ту количину, али и пре тога 10 килограма хероина у аутобусу, упакованих у лимене канте са биљном машћу, па 2,5 кг кокаина вешто сакривених у ручицама и точкићима кофера на аеродрому, па 11 кг хероина у дуплом дну кофера… Затим, 57.460 таблета ефедрина сакривених у купатилском бојлеру. Једна од највећих заплена наркотика је била јесенас – 163 кг хероина у кабини камиона на прелазу Градина. За то смо добили признање од Светске царинске организације. Према подацима америчке ДЕА то је била трећа највећа заплена хероина у Европи у последњих пет година.

Ко су кријумчари?

Веома су различите категорије људи који се баве овим криминалним пословима. Нема ту правила, ни по полу, ни по старости, националности, образовању… Широк је спектар. Да се не заносимо, нико у свету не може да прегледа сто одсто робе и свих људи који прелазе границу. Зато је важна стална едукација наших цариника и сарадња са другим државним службама и службама других држава. 

Шта се све шверцује, кријумчари…?

Највећа друштвена опасност је од кријумчарења наркотика, потом наоружања и војне опреме, тзв. робе двоструке намене, потом трафикинга, шверца људи, али и свих акцизних роба. Значи, све врсте робе која је у неком периоду дефицитарна на неком регионалном плану. Рецимо, раније су се шверцовале цигарете из других држава у нашу земљу. Сада је обрнуто, цигарете иду од нас ка новим чланицама Европске уније, јер су овде јефтиније.

Корупција је и даље болна тачка не само царинске службе, него и целог друштва.

При првом сусрету с новинарима недуго по постављењу, управо је то било прво питање на које сам покушао да дам што јаснији одговор. Корупције има, рекао сам, а чињеница да је у једном тренутку више од два одсто запослених било под мерама правосудних или полицијских органа указивала је на постојање онога што је у јавности названо „царинска мафија“. И да је треба сасећи. Стање санирамо и у томе смо постигли прве успехе.

Царинска служба је и својеврсна веза са светом. Како сада Србија, као самостална држава, дочекује и испраћа путнике?

Управу царина чини 13 царинарница са 76 граничних прелаза, а Централа управе царина је организована у шест сектора. Један од највећих проблема је недовољна техничка опремљеност и лоша инфраструктура. Реч је о затеченом стању које је последица турбулентног периода иза нас у последње две деценије. Али, од описа стања и жалопојки немамо ништа. Конкретно смо у овој години испланирали да четири гранична прелаза темељно модернизујемо, два према Црној Гори, Гостун и Мехов крш и два према Босни и Херцеговини, од којих посебно истичем Сремску Рачу. За ове намене одвојена су средства из буџета, а увелико се, захваљујући донацији Европске агенције за реконструкцију, спрема обнова и проширење прелаза Прешево. У првој фази издвојено је за то пет милиона евра а у другој три и по милиона. Још осам прелаза ће бити модернизовано, у смислу проширења прилазних трака, изградње настрешница, камионских вага, инфраструктурних прикључака... Чињеница је да већина наших граничних прелаза заостаје по опремљености иза оних у развијеним земљама и Европској унији. За сада само гранични прелази Батровци, Хоргош и Градина задовољавају елементарне критеријуме у функционалном смислу, а по угледу на прелазе у земљама Европске уније.

Долази лето, колоне на прелазима, нервоза…?

На границама поред царинске службе, раде и погранична полиција, инспекцијске службе… Ако из било ког разлога дође до неусаглашености у раду неке од наведених служби, једна од последица може бити и стварање дугих колона. Када сам помињао важност изградње граничних прелаза са пратећом инфраструктуром и модернизацију постојећих хтео сам да истакнем важност функционалне компатибилности наших прелаза са прелазима суседних држава. То значи да, уколико са једне стране границе имате прелаз са већим бројем трака, односно са већом пропусном моћи, то по логици ствари значи да ће застоја и гужви бити ако са друге стране границе немате исте или сличне капацитете. Побољшавамо услове, градимо инфраструктуру, осавремењујемо се. На аеродрому „Никола Тесла“ успостављен је тзв. „црвени“ и „зелени“ пролаз, чиме је убрзан како проток путника тако и сам царински поступак. На одабраним граничним прелазима врше се редовна мерења брзине пролаза превозних средстава, а резултати показују да смо и ту направили позитивни помак.

Ако стратешки и на глобалном плану сагледавамо ефективније и одговорније функционисање царине у 21. веку суочавамо се са проактивном, измењеном улогом ове важне државне службе. Другим речима, јасно је да се традиционална улога царине, која је углавном била усмерена на наплату прихода, променила. Царина је данас важан сегмент државног апарата који доприноси повећању и олакшању легалне трговине са једне, и заштити националне економије и друштва кроз примену контроле прекограничног промета људи и роба, са друге стране. 

-----------------------------------------------------------

Шта ради Обавештајно одељење

Каква је међународна сарадња царинских служби?

Међународна сарадња се одвија свакодневно и прожима све сегменте делокруга царине. Обавештајно одељење постоји од 2003. године када је у оквиру Сектора за контролу примене царинских прописа успостављена нова организациона структура по угледу на царинске службе развијених земаља. У оквиру поменутог сектора, поред Обавештајног постоје и Одељење за сузбијање кријумчарења, Одељене за царинске истраге, Одељење за заштиту права интелектуалне својине и Одељење за анализу ризика.У оквиру Обавештајног одељења постоји оперативни центар који је „чвориште“ и место где се сливају многе информације. Обавештајно одељење је и формирано с циљем да се оне процене, систематизују, одбаце ако су непоуздане, али и да се проверене информације користе у раду других организационих јединица царинске службе. Провера ових информација се ради у сарадњи и са сличним одељењима царинских служби држава у региону и шире.