Градња аутобуске станице на пролеће 2018.

Ка­да је гра­до­на­чел­ник са ди­рек­то­ром БАС-а Ан­ђел­ком Му­чи­ба­би­ћем у ју­лу пот­пи­сао по­след­њи до­ку­мент за по­че­так град­ње но­ве ауто­бу­ске ста­ни­це, ре­че­но је да ће ка­мен те­ме­љац за њу би­ти по­ста­вљен у де­цем­бру и да ће у тај по­сао град уло­жи­ти зе­мљи­ште, а БАС око 25 ми­ли­о­на евра. Са­мо не­ко­ли­ко не­де­ља ка­сни­је, на­шем ли­сту је у Ди­рек­ци­ји за гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште по­твр­ђе­но да ће до та­да би­ти из­гра­ђен анекс, што зна­чи да је ње­гов за­вр­ше­так сва­ка­ко био пла­ни­ран пре ка­ме­на те­мељ­ца за глав­но ста­нич­но зда­ње.

Уго­вор за анекс за­кљу­чен је са фир­мом „Ба­у­ве­сен” у ав­гу­сту про­шле го­ди­не. Вред­ност про­јек­то­ва­ња и из­град­ње је 140,4 ми­ли­о­на ди­на­ра. План је био да се у објек­ту од 1.400 ква­дра­та ис­под Уну­тра­шњег ма­ги­страл­ног по­лу­пр­сте­на (УМП) на­ђу шал­тер са­ла, слу­жбе­не про­сто­ри­је, кан­це­ла­ри­је… и он би до по­ди­за­ња це­лог ком­плек­са слу­жио као при­вре­ме­на ста­нич­на згра­да. За­вр­ше­так про­јек­то­ва­ња анек­са пр­во­бит­но је био пла­ни­ран за фе­бру­ар ове го­ди­не, а јул за окон­ча­ње ње­го­ве град­ње, на­во­ди се у до­ку­мен­та­ци­ји на пор­та­лу јав­них на­бав­ки гра­да. Он­да је уго­вор ме­њан чак че­ти­ри пу­та. Је­дан од раз­ло­га за до­са­да­шња ка­шње­ња би­ло је из­да­ва­ње ло­ка­циј­ских усло­ва нео­п­ход­них за из­ра­ду тех­нич­ке до­ку­мен­та­ци­је на осно­ву ко­је се из­да­је гра­ђе­вин­ска до­зво­ла. 

По узо­ру на Ли­са­бон­ 

За­што град­ња анек­са ни­је по­че­ла и да ли ће ово ка­шње­ње узро­ко­ва­ти и про­би­ја­ње ро­ко­ва за це­ло ста­нич­но зда­ње, пи­та­ли смо над­ле­жне у гра­ду пре де­се­так да­на, али од­го­во­ре ни­смо до­би­ли. 

Све ово отва­ра пи­та­ње – хо­ће ли пр­ви ауто­бу­си са пе­ро­на бу­ду­ћег БАС-овог мо­дер­ног ауто­бу­ског ком­плек­са у Бло­ку 42 кре­ну­ти на ле­то 2019. или ће и тај по­след­њи рок за ње­но отва­ра­ње би­ти про­би­јен?  

У ав­гу­сту је Си­ни­ша Ма­ли ука­зао да би ком­плет­на про­јект­на до­ку­мен­та­ци­ја за но­ву ста­ни­цу тре­ба­ло да бу­де го­то­ва до кра­ја го­ди­не, да би ком­плекс ко­ји ће се про­сти­ра­ти на око 13.000 ква­дра­та мо­гао да бу­де го­тов већ у мар­ту 2019, а да но­ва ста­ни­ца при­ми пут­ни­ке у ма­ју исте го­ди­не. 

Но­ву ста­ни­цу, по­сле чи­јег отва­ра­ња ће у Сав­ском ам­фи­те­а­тру на­ста­ви­ти да се ши­ри „Бе­о­град на во­ди”, тре­ба­ло би да чи­ни 135 пе­ро­на и 55 пар­кин­га за ду­же за­др­жа­ва­ње ауто­бу­са, као и под­зем­на јав­на га­ра­жа са 200 пар­кинг ме­ста са при­сту­пи­ма из ули­ца Ан­ти­фа­ши­стич­ке бор­бе и Ју­ри­ја Га­га­ри­на. 

Ауто­бу­си ће се у Бло­ку 42 ба­шка­ри­ти на 9,25 хек­та­ра, што је го­то­во тро­стру­ко ве­ћа по­вр­ши­на од оне ко­ју су за­у­зи­ма­ли и „Ла­ста” и БАС у Сав­ском ам­фи­те­а­тру. Ка­ко би се на ви­ше ме­ста мо­гло при­ла­зи­ти ауто­бу­ској и же­ле­знич­кој ста­ни­ци на Но­вом Бе­о­гра­ду, план је и да ули­це Ан­ти­фа­ши­стич­ке бор­бе, Ју­ри­ја Га­га­ри­на и Мар­ка Хри­сти­ћа до­би­ју по још јед­ну са­о­бра­ћај­ну тра­ку. Ста­ни­ца ће би­ти ин­те­гри­са­на, што зна­чи да ће об­је­ди­ни­ти ме­ђу­град­ски, ме­ђу­ме­сни и ме­ђу­на­род­ни са­о­бра­ћај, а би­ће ура­ђе­на по узо­ру на ли­са­бон­ску. План је да се при­град­ски са­о­бра­ћај одво­ји од ме­ђу­град­ских и ме­ђу­на­род­них по­ла­за­ка, а до­ла­зни и од­ла­зни пе­ро­ни по­ве­за­ће се са јав­ним пре­во­зом укљу­чу­ју­ћи и шин­ски на УМП-у.    

Ауто­бу­ска ста­ни­ца у Но­вом Бе­о­гра­ду у Ге­не­рал­ни ур­ба­ни­стич­ки план пре­сто­ни­це пр­ви пут је уцр­та­на 1971. го­ди­не као јед­на од три јед­на­ко ран­ги­ра­на ауто­бу­ска тер­ми­на­ла. Озна­че­на као ста­ни­ца „за­пад” ра­ме уз ра­ме ста­ла је са још две – на ју­гу са Ауто­ко­ман­дом и на се­ве­ру са по­зи­ци­јом код Пан­че­вач­ког мо­ста, под­се­ћа ур­ба­ни­ста Ми­о­драг Фе­рен­чак. Све три ауто­бу­ске ста­ни­це пред­ви­ђе­не су и „ур­ба­ни­стич­ким уста­вом” Бе­о­гра­да из 1985. Осам­на­ест го­ди­на ка­сни­је, 2003, ур­ба­ни­сти су уки­ну­ли рав­но­прав­ност те три ло­ка­ци­је и пред­ност да­ли оној у Бло­ку 42. Ни та­да као ни са­да не­ма­ју ди­ле­му да је ста­ни­ца у Сав­ском ам­фи­те­а­тру ло­ше ре­ше­ње за ауто­бу­се, али по­вољ­но за пут­ни­ке. 

– По­зи­ци­ја ауто­бу­ске ста­ни­це у Но­вом Бе­о­гра­ду не­ма ма­ну – ис­ти­че Фе­рен­чак. 

Од­ба­ци­ва­њем Ауто­ко­ман­де као по­тен­ци­јал­не ста­ни­це мно­ги су од­лу­ку та­да­шњих град­ских вла­сти ко­мен­та­ри­са­ли као усту­пак Ми­ро­сла­ву Ми­шко­ви­ћу ка­ко би мо­гао да гра­ди тр­жни цен­тар „Дел­та пла­нет”. Је­дан од нај­бо­га­ти­јих љу­ди у Ср­би­ји две го­ди­не по­сле усва­ја­ња ГУП-а, 2005, ку­пио је пред­у­зе­ће „Ауто­ко­ман­да” и до­мо­гао се зе­мљи­шта на ко­ме би зи­дао, пла­ни­рао је, шо­пинг мол и две по­слов­не ку­ле од по 40 спра­то­ва. Пла­ном де­таљ­не ре­гу­ла­ци­је усво­је­ним 2007. ур­ба­ни­сти су спрат­ност обје­ка­та пре­по­ло­ви­ли. 

Од­лич­на ве­за са при­ла­зним пу­те­ви­ма пре­сто­ни­ци

– Сма­тра­ли смо да је Ми­шко­ви­ћев про­је­кат пре­ве­лик и нео­д­ме­рен и за­то је спрат­ност ума­ње­на. Али на­ме­на те ло­ка­ци­је ни­је би­ла спор­на – об­ја­шња­ва Фе­рен­чак. 

Ни са­о­бра­ћај­ни ин­же­њер проф. Ра­то­мир Вра­ча­ре­вић не ми­сли да је Ауто­ко­ман­да бо­ља по­зи­ци­ја од Бло­ка 42. Ма­на ста­ни­це „југ”, ка­ко об­ја­шња­ва, је­сте ка­ко да ауто­бу­си из прав­ца Ни­ша стиг­ну на њу. 

– Они би мо­ра­ли да се ис­кљу­че на пе­тљи Но­ва Ауто­ко­ман­да, до­ђу до кру­жног то­ка, окре­ну се и ис­кљу­че на ста­ни­цу, а зна­мо ко­ли­ко су и пе­тља и кру­жни ток на Ауто­ко­ман­ди са­о­бра­ћај­но за­гу­ше­ни – ис­ти­че Вра­ча­ре­вић.

Он се сла­же са Фе­рен­ча­ком да је Блок 42 нај­бо­ља ло­ка­ци­ја јер има до­бру по­ве­за­ност са ауто-пу­тем, трам­ва­ји­ма и ауто­бу­ским ли­ни­ја­ма, плац је ве­ли­ки и на ње­му мо­гу да ста­ну сви са­др­жа­ји ко­је мо­дер­но чво­ри­ште тре­ба да има. Осим то­га, ту ће се на­ћи и же­ле­знич­ка ста­ни­ца „Но­ви Бе­о­град” за ко­ју Вра­ча­ре­вић ка­же да ће би­ти у ран­гу „Про­ко­па”. 

„Ла­ста” на Но­ви Бе­о­град тре­ба­ло да од­ле­ти још 2016. 

– Нај­ве­ћа пред­ност те ло­ка­ци­је је то што ће, ка­да УМП бу­де за­вр­шен, по­ве­за­ти све при­ла­зне пу­те­ве Бе­о­гра­ду: из пра­ва­ца Ши­да са­да се већ мо­же бр­зо сти­ћи до Бло­ка 42 за­хва­љу­ју­ћи ве­зи УМП-а са То­ши­ним бу­на­ром, а уско­ро ће би­ти окон­ча­на и де­о­ни­ца Обре­но­вац – Сур­чин ко­ја ће омо­гу­ћи­ти бр­жу и бо­љу по­ве­за­ност са Чач­ком. Ауто-пу­тем из Ни­ша већ са­да се ла­ко сти­же, а ка­да УМП до­ђе до пе­тље Шу­ми­це ауто­бу­си ће мо­ћи да си­ђу са ауто-пу­та и УМП-ом стиг­ну до Бло­ка 42 – об­ја­шња­ва Вра­ча­ре­вић. 

Же­ле­знич­ка ста­ни­ца на Но­вом Бе­о­гра­ду у ме­ђу­вре­ме­ну би тре­ба­ло до­би­је ста­нич­ну згра­ду, но­ве пе­ро­не, али и пунк­то­ве за пар­ки­ра­ње дво­точ­ка­ша и 200 пар­кинг ме­ста. Из­ме­шта­ње по­сто­је­ће же­ле­знич­ке ста­ни­це из Сав­ског ам­фи­те­а­тра услов је за дру­гу фа­зу „Бе­о­гра­да на во­ди”. Уго­вор­на оба­ве­за је да се пру­га из Сав­ског ам­фи­те­а­тра из­ме­сти до кра­ја 2019, а план гра­да је да се до кра­ја на­ред­не го­ди­не уђе у тај по­сао.     

У но­во­бе­о­град­ски ауто­бу­ски ком­плекс и то упра­во у анекс нај­пре ће би­ти пре­се­ље­на „Ла­сти­на” ста­ни­ца чи­ји је нај­ве­ћи део по­ру­шен у Сав­ском ам­фи­те­а­тру. Али, због ка­шње­ња са по­ди­за­њем овог објек­та, „Ла­сти­ни” ауто­бу­си по­ла­зе са БАС-ове ста­ни­це. Да ни­је би­ло про­би­ја­ња ро­ко­ва, „Ла­сти­ни” пут­ни­ци би се са но­во­бе­о­град­ских пе­ро­на пре­во­зи­ли још од про­шлог ле­та. 

Идеј­но ре­ше­ње за Блок 42 до­би­је­но је на ин­тер­на­ци­о­нал­ном ур­ба­ни­стич­ко-ар­хи­тек­тон­ском кон­кур­су из 2014. Пр­ву на­гра­ду осво­ји­ле су ар­хи­тек­те Ми­лан и Вла­ди­мир Ло­ја­ни­ца.