Слабе оцене на европском испиту

Роберт Маркуш је преузео прву таблу од Ивана Иванишевића у тренутку – како је сам оценио пре почетка – врло неповољног пада форме. Борио се у првих пет кола добро, био у плусу, а затим посрнуо, као ретко када. Иванишевић је одиграо солидно на другој табли, али је Милош Перуновић био у једном од најслабијих издања. Александар Инђић је једини одиграо свих девет партија, у завршних пет покварио резултат и опет био солидан, настављајући успон изнад 2.600 поена, до тренутно другог места на домаћој листи.

Парадокс је да је најбољи перформанс (2.678) и резултат (4 из 5) имао Никола Седлак, који се у првих пет кола појавио само против Албанаца на старту, а у завршна четири вадио кестење из ватре. Многи сматрају да је главни пропуст новопеченог селектора Бранка Тадића што није искористио Седлаково искуство и добре резултате против хрватских играча. Тај пораз од комшија 2,5:1,5 био је можда и кључ психолошког и резултатског пада. По оценама других, проблеми су почели пре самог такмичења, сменом дотадашњег селектора Славољуба Марјановића, чији су ауторитет и искуство били неупоредиво већи. Углавном, резултат је био разочаравајућ.

У нашој женској репрезентацији већ годинама се не зна најбољи састав, нити да ли га је могуће окупити. То је селектор Бранко Дамљановић користио пружајући прилике омладинкама, а ове године је увео две дебитанткиње, седамнаестогодишњу Теодору Ињац и годину млађу Марину Гајчин.

После протеста који су уследили због изостављања серниорске шампионке државе Аделе Великић, те лоших резултата обе дебитанткиње на екипном првенству Европе у Пољској, страховало се да би пут на Крит могао лоше да се заврши по њихове резултате и самопоуздање. Десило се обратно, биле су најбоље у екипи, а Марина је освојила и појединачну сребрну медаљу као резерва. Успеси дебитанткиња су дошли као пирова победа, јер смо на прве три табле имали негативне резултате Јоване Рапорт, Јоване Ерић и Миле Жарковић, па је 15. место, уместо очекиваног 19, непредвиђена заслуга дебитанткиња.

Можда би, у оваквим околностима, боље било да Србија излази на међународну сцену у потпуно подмлађеном саставу, пружајући омладинкама шансе да изборе стипендије, али протеста најбољих ће увек бити, а од наредне године ће конкуренцију појачати Тијана Благојевић, преласком из Црне Горе у Србију. Тим пре не би смели да се понове случајеви Сандре Ђукић и Аделе Великић, јер ако ни титула државне првакиње не гарантује место у репрезентацији, шахисткиње више неће знати зашта се боре.

Коначни пласмани

Шахисти: 1. Азербејџан 14, 2. Русија 14, 3. Украјина 13, 4. Хрватска 13, 5. Мађарска 12, 6. Израел 12, 7. Румунија 12, 8. Немачка 11, 9. Холандија 11, 10. Пољска 11, итд. Србија је 22. са 9 меч-бодова (при деоби 18-24. места).

Шахисткиње: 1. Русија 17, 2. Грузија 14, 3. Украјина 13, 4. Пољска 12, 5. Румунија 12, 6. Шпанија 11, 7. Израел 11, 8. Азербејџан 11, 9. Јерменија 11, 10. Италија 10, итд. Србија је 15. са 9 бодова (при деоби 14-19. места).

Наши појединачно

Шахисти: 1. Роберт Маркуш (2.644) 3 поена из 7 партија, -10 поена рејтинга, 2. Иван Иванишевић (2.593) 5 из 8, +7, 3. Милош Перуновић (2.608) 3 из 7, -10, 4. Александар Инђић (2.591) 5,5 из 9, +2 и 5. Никола Седлак (2.547), 4 из 5, +8.

Шахисткиње: 1. Јована Рапорт (2.327) 3 поена из 8 партија, -20 поена рејтинга, 2. Јована Ерић (2.257) 3,5 из 8, -2, 3. Мила Жарковић (2.241) 1 из 6, -33, 4. Теодора Ињац (2.244) 5 из 8, +16 и 5. Марина Гајчин (2.135) 5,5 из 6, +82.